Uprkos tome što se u ponudi "brze hrane" u poslednjih 30 godina našlo i nekoliko zdravih namirnica, u celini je "brza hrana" postala još nezdravija nego što je bila, pokazalo je novo istraživanje.
S obzirom na porast zdravstvene svesti opšte populacije, očekivalo bi se da se i "brza hrana" tome prilagođava i postaje zdravija. Ali ne, upravo je obrnuto, pokazalo je pažljivo ispitivanje onoga što se nalazi u ponudi brze hrane. Istraživači sa Bostonskog univerziteta, predvođeni dr Megan Mekrori, ispitali su promene koje su se u ponudi brze hrane ("fast food") dogodile za 30 godina, u pogledu: veličine porcija, kalorijske vrednosti, kalorijske gustine, soli, gvožđa i kalcijuma u glavnim jelima, prilozima i dezertima. Poređenje je pokazalo da se kalorijska vrednost glavnih jela, priloga i dezerata značajno povećala, a najveće povećanje kaloričnosti bilo je u dezertima (porast od po 62 kalorije godišnje tokom 30 godina), a potom u jelima. Količina dodate soli se značajno povećala u svim kategorijama. Dakle, uprkos tome što u ponudi zdrave hrane sad možete da nađete i neke salate, integralne namirnice i slično, ova analiza obavljena u 10 najpopularnijih restorana brze hrane u SAD 1986-2016 pokazala je brza hrana u celini postala još nezdravija nego što je bila.
Fast-fud restorani su u usponu u čitavom svetu; međutim, najzastupljeniji su u Americi, praktično su odatle i potekli. Analiza u toj zemlji pokazuje da 37% populacije starije od 20 godina konzumira brzu hranu svakog dana. U starosnom rasponu 20-39 godina, taj procenat je još veći i iznosi 45%. Prosečan obrok brze hrane obezbeđuje 767 kalorija, što je 40% ukupnog prosečnog kalorijskog unosa. Kad se tome dodaju zašećereni napici, to ide i do 50% unosa, za samo jedan obrok.
"S obzirom na popularnost brze hrane, naše istraživanje osvetljava jednu od promena u ishrani koja je najverovatnije deo razloga za porast gojaznosti i povezanih hroničnih zdravstvenih problema u poslednjih nekoliko decenija, koje su i vodeći uzroci smrti u SAD", navela je vođa ovog istraživanja dr Megan Mekrori.
Koliko nam je poznato, kod nas nisu obavljana slična istraživanja, ali na osnovu opštih trendova i praktičnih iskustava, smatramo da bi rezultati ovog istraživanja u velikoj meri mogli da se primene i na "brzu hranu" kod nas, a da gotovo sigurno važe u restoranima koji služe tipičnu američku brzu hranu.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Journal of the Academy of Nutrition and Dietetics, a originalni članak možete naći na sledećem linku
https://jandonline.org/article/S2212-2672(18)32383-9/fulltext
