Nova meksička kompanija našla je način da tone otpada sa farmi avokada pretvori u razgradivu plastiku.

Nedavno istraživanje tržišta u SAD pokazalo je da sve više ljudi konzumira dodatne proteine iz biljnih izvora (posebno protein graška), za razliku od dosadašnje prakse u kojoj je preovlađivao protein surutke.

Ova neverovatna priča je samo vrh ledenog brega u okviru savremenih trendova u kojima velike kompanije nastoje da prisvoje monopol na hranu. Nedavno je jedna velika kompanija pokušala da ostvari patent na obični (ne-GMO) paradajz, kao da ga je ona stvorila. Srećom, nije prošlo...

Verovatno niste razmišljali o kafi kao o značajnom izvoru antioksidanasa, ali naučne činjenice ukazuju da ona to jeste. Štaviše, za osobe koje se hrane tipičnom zapadnom ishranom (koja ne obiluje voćem i povrćem), kafa je najznačajniji izvor antioksidanasa u ishrani! Nekoliko raznih istraživanja je pokazalo da u Americi ljudi dobijaju 64% do 79% antioksidanasa u ishrani iz kafe - a samo 21 do 36% iz sve ostale hrane koju konzumiraju (istraživanje objavljeno u časopisu Journal of Nutritional Science)
Prema tabelama sadržaja antioksidanasa napravljenim na osnovu nutritivnih analiza, pokazalo se da je kafa na 11. mestu, što znači da sadrži više antioksidanasa od većine bobičastog voća.

U nastojanju da smanje zagađenje plastičnim otpadom, supermarketi u Tajlandu i Vijetnamu počinju da nude robu upakovanu u - listove banane.

Interesantno istraživanje sprovedeno na Univerzitetu Brigam Jang je pokazalo da je više od polovine osoba koje su bile neodlučne u pogledu vakcinacije potpuno promenilo mišljenje kada se u realnom životu suočilo sa bolestima koje se mogu sprečiti vakcinama.

U Beogradu se 23. maja u organizaciji udruženja Simillimum održava tribina "Lični razvoj homeopate"- otvorena za javnost.

Verovatno znate da se povrće hvali kao niskokalorično, ali možda niste znali kakva mu je tačna kalorijska vrednost. Kad pogledate ovu računicu, shvatićete zašto je povrće odlično za mršavljenje: nećete verovati koliko zdravog povrća možete da pojedete a da se zadržite na otprilike samo 100 kalorija!

Špargla 33 struka - 109 Kcal
Avokado, 1/3 celog ploda -107 Kcal
Cvekla, seckana, 2 i 3/4 šolje - 103 Kcal
Paprika babura, zelena 4,5 srednjih paprika - 104 Kcal
Paprika babura, crvena 3,5 srednjih paprika - 106 Kcal
Brokoli, seckan 3 i 1/2 šolje - 105 Kcal
Prokelj, 14 kuglica - 106 Kcal
Bebi šargarepe (minijaturne) 29 kom - 102 Kcal
Karfiol, 3 i 3/4 šolje seckena - 100 Kcal
Celer, 18 stabljika - 101 Kcal
Kukuruz slatki, 1 i 3/4 klipa - 104 Kcal
Krastavac, 2 i 1/4 komada (srednjih) - 102 Kcal
Boranija 2 i 1/4 šolje - 98 Kcal
Kelj (kuvan) 3 šolje -109 Kcal
Zelena salata 1 glavica - 106 Kcal
Šampinjoni (seckani) 6 i 1/2 šolja - 98 Kcal
Crni luk, 2 srednje glavice - 97 Kcal
Krompir, 1 srednji - 100 Kcal
Grašak (kuvan) 3/4 šolje - 94 Kcal
Rotkva velika - 70 Kcal
Spanać (sirov) 15 šolja - 104 Kcal
Paradajz, 9 srednjih - 100 Kcal
Tikvica 3 srednje - 100 Kcal

O izuzetnoj koristi po zdravlje ovog ljutkastog korena svedoče brojna istraživanja.

Trifala je mešavina tri biljke: amla (Emblica officinalis), bibitaki (Terminalia bellirica) i haritaki (Terminalia chebula).

Nedavno se pojavio neverovatni ekološki dizajn firme Goodyear: gume koje sadrže mahovinu koja proizvodi kiseonik. Mahovina koja je ugrađena u tkanje guma je živa i proizvodi kiseonik. Guma je napravljena tako da skuplja vlagu sa puta, što zaliva mahovinu. Kao i sve biljke, mahovina upija ugljen-dioksid iz vazduha, a ispušta kiseonik. Pored toga, ove gume se uopšte ne duvaju, tako da nema opasnosti da se probuše.

Šećer ne poboljšava raspoloženje - naprotiv, može da učini čoveka manje pažljivim i umornijim nakon što konzumira slatko, pokazuje novo istraživanje.

Obimno istraživanje, koje je trajalo 27 godina i pratilo 15 prehrambenih faktora u 195 zemalja, objavljano u prestižnom časopisu The Lancet, utvrdio je da je svaka od pet smrti godišnje - što bi činilo 11 miliona smrtnih slučajeva godišnje - povezana sa lošom ishranom! Pri tome, kako ova studija pokazuje, više smrtnih slučajeva izazvano je ishranom u kojoj ima isuviše malo integralnih žitarica, voća, orašastih plodova i semenki, a manji broj slučajeva ishranom u kojoj ima previše trans masti, zašećerenih napitaka i crvenog i prerađenog mesa.

Ovu užasnu naviku u jelu otkrilo je istraživanje Svetske zdravstvene organizacije (WHO), koje je pokazalo da je u Ujedinjenom kraljevstvu između 2002. i 2014. samo 39% mladih (ispod 15 godina) jelo bar jednu voćku dnevno! A samo 41% bi pojelo bar malo povrća dnevno. Ovo istraživanje je takođe pokazalo da mladi, kako postaju stariji, jedu još manje voća i povrća! Uz ovakve statistike, nikakvo čudo što ljudi u razvijenim zemljama imaju toliko hroničnih zdravstenih problema...

Istraživanje koje je u Americi sprovelo Ministarstvo zdravlja Rod Ajlenda utvrdilo je da su lekari izloženi snažnom dodatnom stresu zbog korišćenja elektronskih zdravstvenih kartona (EHR). Ispitanici, mahom porodični lekari, internisti i pedijatri su izvestili da je korišćenje elektronskih kartona frustrirajuće i da im oduzima mnogo vremena kod kuće, kao i da nemaju vremena da ispravno urade dokumentaciju na poslu.

Ne znamo kakva je situacija sa lekarima kod nas, ali smo zato imali prilike da čujemo gotovo identične pritužbe profesora koji su po novim propisima dužni da vode elektronske dnevnike - da su frustrirajući, oduzimaju im vreme i ometaju ih da se koncentrišu na ono što stvarno treba da rade - odnosno, da poučavaju decu.

„Ama – Centar za negu čoveka i prirode“ poziva mlade poljoprivrednike i proizvođače hrane (18-45), kao i udruženja proizvođača zainteresovane za direktnu prodaju da se uključe u projekat „Gajimo uzgajivače (Growing Growers)“.

Novo istraživanje Univerziteta Toronto, objavljeno u časopisu Plos One, otkrilo je da se širom sveta uzgajaju uglavnom iste kulture useva, što predstavlja glavni izazov za održivost poljoprivrede na globalnom nivou.

Uprkos tome što se u ponudi "brze hrane" u poslednjih 30 godina našlo i nekoliko zdravih namirnica, u celini je "brza hrana" postala još nezdravija nego što je bila, pokazalo je novo istraživanje.

Ovo je uvodno predavanje pred početak ovogodišnje Škole organskog baštovanstva, ulaz je slobodan, a održava se 27. februara u 19 h u Beogradu