Psihološki, svi imamo koristi od dobrih dela, svejedno da li od njih nešto očekujemo, ili ih činimo iz čistog altruizma. Ipak, reakcija mozga na dobra dela bez očekivanja je drugačija, pokazalo je novo istraživanje.

Azotna đubriva su od suštinske važnosti za proizvodnju soje, ali su istovremeno prilično skupa i potencijalni su zagađivač. Brazilski istraživači su upravo otkrili drugi način da povećaju prinose soje, koristeći određene bakterije koje žive u korenu ove biljke.

Opšte je poznato da redovno vežbanje doprinosi zdravlju. Osobe koje su fizički aktivne obično žive duže od onih koji dane provode sedeći. A pokazalo se da neki sportovi povoljnije deluju na zdravlje od drugih.

Centar za promociju i edukaciju "Organska bašta" organizuje u Beogradu sažeti seminar o organskom baštovanstvu, u trajanju od dva dana.

U Beogradu će se 17. septembra u udruženju  “Organska bašta” održati predavanje „Zdrava hrana i organski proizvodi” koje osvetljava brojne nedoumice vezane za proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane.

Novo istraživanje obavljeno na Univerzitetu Nortvestern je pokazalo da placebo (lažni lek, šećerna pilula) smanjuje hronični bol isto toliko dobro koliko i lekovi dostupni na tržištu, pa istraživači smatraju da je opravdano da se to primeni u kliničkoj praksi.

Nakon što razgovaramo sa ljudima koje ranije nismo znali, izgleda da se u većini slučajeva našim sagovornicima više sviđamo i da im više prija naše društvo nego što mislimo, otkrilo je istraživanje Univerziteta Kornel, objavljeno u časopisu Psychological Science. Istraživači su utvrdili da je ogromna većina sagovornika veoma nesigurna u pogledu utiska koji ostavljaju na druge i preterano kritična prema samim sebi, tako da je pesimizam ljudi u pogledu sopstvene konverzacije zapanjujući, primetili su istraživači. Izgleda kao da su ljudi isuviše zaokupljeni sopstvenim brigama šta bi trebalo da urade ili kažu, tako da ne primećuju signale da se drugima dopadaju, dok je posmatračima sa strane to smesta vidljivo, objasnili su istraživači.

Prateći obrasce potrošnje hrane i njjihovu povezanost sa potrošnjom vode, Udruženi istraživački centar Evropske komisije je utvrdio da zdrava ishrana ne samo što koristi zdravlju, već utiče i na potrošnju vode. Naime, kako su utvrdili, u poređenju sa sadašnjom ishranom, količina vode potrebna da se proizvede hrana koju koristimo mogla bi se smanjiti i do 55% ako bismo šrešli na zdravu vegetarijansku ishranu, ili ishranu u kojoj bi se koristila riba umesto mesa.

U svetu nutricionizma koji se stalno menja, došlo je do novog preokreta. Upravo je objavljeno istraživanje koje je pokazalo da određene vrste zasićenih masti mogu da snize nivo holesterola. Istraživanje se fokusiralo na zasićene masti iz sireva.

Nedavno istraživanje Univerziteta Kalifornija je utvrdilo da nedovoljna ispavanost ne samo da doprinosi osećaju usamljenosti, već nas može i stvarno učiniti usamljenijim, jer se svesno ili nesvesno izolujemo od drugih. Naime, što su učesnici ovog istraživanja bili manje ispavani, to su asocijalniji postajali. Svesno ili nesvesno, oni su drugima davali signale tipa „ostavite me na miru“ što je opet dovodilo da zaista i postanu izolovaniji od društva. Jedan od uobičajenih pokazatelja da se nismo dovoljno ispavali su nervoza i nagle emocionalne reakcije, narodski rečeno, „kratak fitilj“. Snimanje aktivnosti mozga osoba koje nisu bile dovoljno ispavane pokazalo je da one više doživljavaju druge kao neku vrstu pretnje nego ljudi koji su se ispavali, i svesno ili nesvesno nastoje da ih odbiju od sebe. U eksperimentu, to se pokazalo u konkretnom ponašanju. Neispavane osobe su se baš trudile da se povuku unazad kad im se neko približi, tj. da drže druge na odstojanju. Kako je prokomentarisao prof. Metju Voker, psiholog i neurolog, “nedovoljna ispavanost nas može pretvoriti u društvene gubavce”. Ukratko rečeno – što smo više neispavani, to smo manje društveni, a drugim osobama šaljemo signale da nas ostave na miru.    .

Bezrazložno korišćenje suplemenata probiotika može da dovede do značajnog nagomilavanja bakterija u tankom crevu, što sa svoje strane može da dovede do značajne nadutosti, ali i do osećaja da nam je mutno u glavi, izvestili su istraživači.

Nemačka vlada je najavila da razmatra ideju da se javni prevoz učini besplatnim u pet najzagađenijih gradova kako bi se smanjio saobraćaj, a time i zagađenje.

Ljudi koji izbegavaju krzno i druge materijale životinjskog porekla na odevnim predmetima verujući da je to svestan izbor za bolju životnu sredinu i planetu, možda čine više štete nego koristi, kažu stručnjaci.

Čak i današnja proizvodnja hrane, bez povećanja, može da nahrani projektovanu svetsku populaciju za 2050. godinu pod uslovom da korenito promenimo način ishrane u pravcu vegetarijanstva, pokazalo je novo istraživanje.

Čak i blaža dehidracija može da pomete pažnju i učini težim rešavanje problema, utvrdili su analizom istraživači Tehnološkog instituta Džordžije.

Ako imate taj problem i pitate se zato su vam ruke uvek hladne, verovatan odgovor je da vam je potrebno više mišićne mase. Istraživanje objavljeno u časopisu American Journal of Physical Anthropology utvrdilo je da mišićna masa održava temperaturu u šakama kada se izlože veoma velikoj hladnoći.
Naime, kako su objasnili istraživači Univerziteta Kembridž, šake imaju veliki odnos površine prema zapremini - što je veća površina a manja zapremina, teže je održati termalni balans. Konkretno, u ovom istraživanju, pokazalo se da su osobe sa većom mišićnom masom otpornije na gubitak toplote i štetu usled hladnoće u odnosu na one koje imaju manju mišićnu masu. Istraživači takođe veruju da su rezultati njihovog proučavanja nešto što je suštinsko za razumevanje termoregulacije, tj. sposobnosti tela da reguliše sopstvenu temperaturu.
Ranije se pretpostavljalo da je mast (koja deluje kao izolacija) suštinski faktor u termoregulaciji, ali, kako je sada utvrđeno, mišićna masa ima presudnu ulogu. Telo predstavlja sjajan dinamički sistem koji koristi mišiće da generiše toplotu za ostatak tela, uključujući i šake.

Dugotrajno kucanje poruka na mobilnim telefonima značajno opterećuje vrat. Spinalni hirurg Kenet Hansradž izveo je niz merenja da utvrdi to opterećenje. U proseku, u neutralnom položaju glava teži 4,5 - 5,5 kg. Ali, kad kucamo poruke, glava se naginje napred a istovremeno se ramena povlače unazad. Kad se glava nagne 15 stepeni, vrat se opterećuje silom od 13 kg. Naginjanje glave 30 stepeni izlaže vrat opterećenju od 20 kg. A dalje naginjanje glave napred, od 60 stepeni, stvara opterećenje kičme od 30 kg, što je otprilike prosečna težina osmogodišnjeg deteta. "Takva opterećenja mogu da dovedu do prevremene istrošenosti, istezanja, degeneracije i na kraju do potrebe za operacijom", napisao je Hansradž.

Već tradicionalno od 2013, ovaj događaj namenjen je svim ljubiteljima zdrave sirove ishrane i zdravog načina života. Ove godine održava se u Konaku Mišić u Tršiću, 24-26 avgusta.

Istraživanje objavljeno u časopisu American Journal of Clinical Nutrition nije našlo nikakvu značajnu vezu između mlečnih masnoća i uzroka smrti, konkretnije, srčanih oboljenja i čloga. Čak naprotiv, kako su izvestili istraživači UTHealth škole javnog zdravlje neke vrste mlečnih masnoća čak pomažu da se organizam zaštiti nakon moždanog udara. "Naša istraživanja ne samo da podržavaju, već značajno potkrepljuju rastući niz dokaza koji ukazuju da, nasuprot popularnom verovanju, istraživanja.

U Indiji se svakodnevno upotrebi 15.000 tona plastike, od čega 6.000 dospe u prirodnu sredinu. Nemačka kompanija Bio-lutions ponudila je sjajno rešenje: proizvodnju biorazgradivih pakovanja za hranu od listova duda, umesto plastične ambalaže!