Čak i blaža dehidracija može da pomete pažnju i učini težim rešavanje problema, utvrdili su analizom istraživači Tehnološkog instituta Džordžije.
Nakon što su statistički analizirali podatke iz više istraživanja o dehidraciji i kognitivnoj sposobnosti, istraživači su zaključili da sa gubitkom vode iz organizma sposobnost razmišljanja često počinje da opada. Dehidracija najviše pogađa sposobnost održavanja pažnje, koordinaciju i sposobnost rešavanja komleksnih problema. Međutim, brzina reagovanja na spoljne podsticaje kada je potrebno se ne smanjuje mnogo.
"Vreme reagovanja u najjednostavnijim zadacima je najmanje pogođeno, čak i sa pogoršanjem dehidracije, dok su zadaci koji zahtevaju pažnju bili prilično ometeni", objasno je prof. dr Mindi Milard Staford sa Biološkog fakulteta Tehnološkog instituta Džordžija.
U eksperimentima, kako su ispitanici gubili vodu, većina njih je sve više pravila greške u zadacima koji su zahtevali pažnju sa ponavljanjem pokreta, kao što je npr. pritiskanje dugmeta na različite načine tokom nekoliko minuta. U životu postoje slične i vrlo česte svakodnevne situacije koje dehidracija pogađa na isti način - a to su održavanje pažnje tokom dugog sastanka, vožnja automobila, fabrički posao koji traži da stalno pratite proces i ponavljate istu radnju i slično. Međutim, i sposobnost rešavanja matematičkih zadataka i logičko razmišljanje su se takođe pogoršali sa dehidracijom.
Istraživači su naglasili da je osnovni razlog zabrinutosti što dehidracije može da poveća rizik od nesreće, posebno u situacijama kada je znojenje intenzivno, a pritom se upravlja mašinama koje mogu da nanesu štetu - vožnja automobila je najčešći primer.
Konkretno, problemi nastaju pri gubitku 2% telesne mase. Na primer, ako neko teži 100kg, i radi teško nekoliko sati, izgubiće 2 kg, a to je 2% telesne mase. Pri tome je poznato da je sasvim moguće da se pri umerenoj i intenzivnoj aktivnosti pri temperaturama oko 30oC i umerenoj vlažnosti izgubi i više od litar vode. Isto tako, npr. ako se tokom 24 sata ne unose tečnosti, većina ljudi izgubi 3% telesne mase u obliku vode, a to počinje da ozbiljno utiče na sve funkcije. Ako se izgubi 4-5% telesne mase, čovek počinje da se oseća zaista loše.
Zato je veoma važno disciplinovano i redovno uzimati tečnost - ali i tu treba biti pažljiv. Ako se unosi suviše vode, to može da dovede do tzv. hiponatremije, usled čega se krv razređuje a mozak može da otekne. Zato je najbolje unositi umerene količine tečnosti koje sadrže elektrolite. U sjajne prirodne elektrolite spadaju kokosova voda, brezina voda, i voda sa malo jabukovog sirćeta i meda.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Medicine & Science in Sports & Exercise, a originalni članak možete naći na sledećem linku
https://insights.ovid.com/crossref?an=00005768-900000000-96880
Proizvodi u vezi sa člankom
Šifra:
Šifra:
Šifra:
