To je ideja koju je u praksi isprobao dr Ašrafur Rahman, a Tehnološkog univerziteta Kvinslend. Naime, sa svojim saradnicima je pomešao ostatke od proizvodnje esencijalnog ulja pomorandže, čajevca i eukaliptusa sa dizel gorivom i tako dobio mešavinu bio-goriva sa prijatnim mirisom. Testovi su pokazalo da ova mešavina 10% ostataka esencijalnih ulja i 90% dizela generiše gotovo istu snagu kao i čist dizel, uz malo povećanje u potrošnji goriva. Što se tiče ostataka od proizvodnje esencijalnih ulja, oni bi se ionako bacili, jer kako objašnjava dr Rahman, mogu da se koriste samo esencijalna ulja terapeutske čistote, dok se sve ostalo ostavlja po strani, pošto mu zasad nije nađena neka druga upotreba. 

Kada razmišljate o klimatskim promenama, verovatno su vam pred očima jake oluje, poplave, suše ili drugi dramatični vremenski uslovi. Ali, da li razmišljate o tome kako promena klime utiče na zdravlje?

Istraživači sa Državnog univerziteta Ohaja utvrdili su da dobar timski rad može da započne tako što će svi učesnici popiti dobru kafu. Naime, učesnici u radu timova su davali bolje ocene radu svog tima, i sopstvenom doprinosu, ukoliko su zajedno popili pravu kafu pre toga, za razliku od onih koji nisu. Drugo istraživanje je pokazalo da su timovi koji su popili kafu više međusobno komunicirali, i da su bili bolje usredsređeni na posao u odnosu na one koji su pili kafu bez kofeina.

U organizaciji "Baštališta", 26. maja u Slancima kraj Beograda počinje praktična škola baštovanstva u trajanju od dva meseca.

Za one koji ne kupuju flaširanu vodu, nego piju vodu iz česme (koja je sasvim dobra za piće), ali ipak brinu zbog hlora koji se koristi za prečišćavanje vode, nije loše da znaju da se eventualni štetni efekti hlora mogu neutralisati dodavanjem vitamina C. Iako je u savremenim vodovodima nemoguće izbeći upotrebu hlora iz higijenskih razloga i bakteriološke bezbednosti vode za piće, mada se koriste minimalne moguće količine, hlor je ipak štetna hemikalija čije nagomilavanje u organizmu može dovesti do štetnih posledica (po arterije, bubrege, disajne organe, a ima i kancerogeni efekat). Međutim, dobra vest je da se hlor lako može neutralisati askorbinskom kiselinom, ili vitaminom C, pošto on hemijski neutrališe hlor. Jedan gram vitamina C može da neutrališe hlor iz 400 litara hlorisane vode, sa koncentracijom 1 ppm hlora, ili u 100 litara hlorisane vode sa koncentracijom 4 ppm hlora (što su standardi hlorisanja vode raznih zemalja). Iako se ovaj efekat ne može videti golim okom, on je trenutan.
U stvari, mnogo više hlora nego iz pijaće vode ćete upiti kroz kožu ako redovno plivate u bazenima, čija voda sadrži višestruko veću koncentraciju hlora nego voda za piće. Dakle, u tom slučaju bi verovatno bila preporučljiva povećana konzumacija namirnica bogatih vitaminom C ili suplemenata ovog vitamina.
Možda će vam biti zanimljiv i spisak od 10 zemalja sa najkvalitetnijom vodom iz česme na svetu. To su (od 1. do 10. mesta, po izveštaju na veb sajtu greentumble.com): Švajcarska, Norveška,  Luksemburg, Francuska, Austrija, Italija, Engleska, Švedska, Nemačka i Novi Zeland.

To može da ozbiljno naškodi vašem zdravlju čak i ako, objektivno gledano, vežbate koliko i vaši vršnjaci, otkrilo je novo istraživanje.

Zelena mreža aktivističkih grupa (ZMAG) i Ama Centar, koordinator rada Baštališta, osmislili su edukativno – zabavni program “održivog urbanog življenja”, koji se održava 11, 12. i 13. maja u Beogradu u In Centru i Baštalištu u Slancima.

Prolećna škola organskog baštovanstva, u trajanju od 5 nedelja, počinje u Beogradu, 7. maja. Prijave su u toku.

Petog maja u 12 h na Trgu republike održaće se manifestacija posvećena zaštiti životinja krznašica, deo regionalne kampanje u Srbiji, i Mađarskoj, Bugarskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori da se prekine praksa uzgoja krznašica, što je potpuno u skladu sa našim zakonom.

Ako već uzimate probiotike, dobro je da znate da je važno uzimati ih u odgovarajuće vreme, pošto su to osetljivi mikroorganizmi koje želudačna kiselina lako može da uništi. Probioticima je potrebna sredina koja nije previše kisela da bi preživeli i zakačili se za zidove creva. Zato je najbolje vreme za uzimanje probiotika uveče pred spavanje, kada se varenje znatno usporava i kada je kiselost želuca u celini manja.
Iz istih razloga, drugo najbolje vreme za uzimanje suplemenata probiotika bi bilo ujutru, odmah po ustajanju.
Međutim, neki stručnjaci smatraju da je takođe dobro uzeti suplemente probiotika uz obrok, pošto to ublažava delovanje želudačne kiseline na žive bakterijske kulture.

Znate li koje prolećne biljke vam mogu ulepšati i obogatiti trpezu? Reč je o ukusnim i lekovitim biljkama od kojih možete pripremiti salate, supe, čorbe, variva, pite. Više o tome možete saznati na radionici koja se 25. aprila održava u InCentru u Beogradu.

Proleće je u punom cvatu, pa za one koji bi hteli da se pozabave svojim vrtom evo lepe prilike da nauče nešto novo od pejzažnih arhitekata, na radionici koja se 18. aprila održava u InCentru u Beogradu.

Precizno rečeno, ljudi sa genetskom varijacijom FGF21 imaju predispoziciju da imaju manje telesne masnoće od drugih, nedavno su otkrili istraživači Univerziteta Kopenhagen. Međjutim, ranije je upravo za tu genetsku varijaciju utvrđeno da je jedan od faktora koji doprinose da neki ljudi posebno žude za slatkišima. Ovaj rezultat je iznenadio i same istraživače sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Kopenhagenu, pošto je, po njihovim rečima “donekle začuđujuće da ljudi koji jedu više slatkiša imaju manje telesne masnoće. Ali, važno je imati u vidu da je to samo jedan delić slagalice koja opisuje povezanost između ishrane, unosa šećera i rizika od gojaznosti i dijabetesa”, izjavio je profesor Nils Garup, jedan od autora ovog istraživanja.
Međutim, treba znati da je ovo istraživanje pokazalo i da nisu svi efekti povezani sa ovom genetskom varijacijom pozitivni, pošto je ova genetska varijacija povezana i sa blago povišenim krvni pritiskom i većom količinom sala oko struka nego na butinama – takozvanim “oblikom jabuke”. Utvrđeno je takođe da oko 20% evropskog stanovništva ima ovu genetsku predospoziciju.
Rezltati ovog istraživanja su objavljeni u naučnom časopisu Cell Reports.

U organizaciji udruženja "Ama - Centar za negu čoveka i prirode" 11. i 14. aprila u Beogradu održavaju se dva veoma zanimljiva zbivanja - predavanje "Organsko ja" i praktično upoznavanje sa samoniklim jestivim biljem na terenu.

Praktična radionica organskog baštovanstva na terenu, u organizaciji Škole organskog baštovanstva će se održati u subotu 21. aprila 2018. godine, u naselju Radiofar Beograd.

Istraživači Državnog univerziteta Ohaja i Djuk univerziteta utvrdili su da je ekspanzija farmaceutske industrije u 30 zemalja povezana sa pogoršanjem zdravlja!

Prošlog meseca je u Amsterdamu u velikom supermarketu Ekoplaca otvoren prvi odeljak u kojem nijedan artikal nije upakovan u plastičnu ambalažu.

Najveća svetska banka raznovrsnih semenki biljaka Svalbard, na norveškom ostrvu Špicbergenu, slavi 10 godina postojanja tako što je dostigla impozantnu cifru: naime, u njoj se danas čuva više od milion vrsta semena poljoprivrednih kultura!

Jedan od dobrih razloga da se potrudimo da održimo normalnu telesnu težinu je ono što su nedavno otkrili istraživači - naime, da je veći ideks telesne mase povezan sa lošijim funkcionisanjem mozga kod starijih.

Možda će vam zvučati čudno, ali je istinito: zagovornici moderne medicine u Australiji su pokušali da proguraju zakon da se herbalna medicina (lekovito bilje i sl) i uopšte tradicionalna medicina proglasi nelegalnom. Ali, nije prošlo.