Centar za unapređenje homeopatije "Simillimum" iz Beograda organizuje u martu dva zanimljiva seminara, interesantna kako profesionalcima, tako i svima koji žele da unaprede kvalitet svog života. Predznanje iz datih oblasti nije neophodno.

Herbicidi više ne mogu da kontrolišu korov koji preti proizvodnji pšenice i bezbednosti hrane u Ujedinjenom Kraljevstvu, zato što je korov stekao otpornost. Ovo se posebno odnosi na najčešći korov u Engleskoj, mačji rep. Zbog toga se kontrola useva mora osloniti na nove strategije koje će se manje koristiti hemikalijama, zaključili su istraživači Instituta Rohamsted, u studiji koje ja obuhvatila useve u čitavoj zemlji. Manje oslanjanje na hemikalije je upravo ono što će istraživači preporučiti i proizvođačima, kao deo nacionalne strategije, napisano je u članku koji je nedavno objavljen u časopisu Nature Ecology & Evolution.

Ako provodimo mnogo vremena u slabo osvetljenim sobama i kancelarijama, to može da izmeni strukturu mozga i naudi sposobnosti pamćenja i učenja, ukazalo je novo neurološko istraživanje.

Mišljenja o razvoju veštačke inteligencije (AI) se drastično razlikuju - od oduševljenja do straha da je to pogrešan pravac u razvoju civilizacije. Verujemo da će vam biti zanimljivi stavovi koje je nedavno o ovoj temi izneo profesor elektronike i računarstva na Univerzitetu Oklahoma, dr Subaš Kak.

Psiholozi već neko vreme smatraju da video-igre koje uključuju nasilje podstiču agresiju i asocijalno ponašanje. Novo istraživanje je utvrdilo da je još gore: duže igranje ovakvih igara menja nervni sistem, smanjujući saosećanje i podstičući bezosećajnost.

To je sada potvrđena naučna činjenica. Nakon skorašnjeg proučavanja koje je uključilo 3.400.000 ljudi, neopoziv zaključak je bio da je posedovanje psa povezano sa prosečno dužim životom.

Nakon što su ispitali više od 7000 dece iz raznih zemalja, švedski istraživači su zaključili da je zdrava ishrana kod dece povezana sa većim samopoštovanjem i manjim emocionalnim problemima i problemima sa vršnjacima.

Sveobuhvatno istraživanje, tzv. eksperiment Jena, koje je trajalo 15 godina, prvi put je dokazalo da smanjenje biološke raznovrsnosti veoma negativno utiče na sve procese u ekosistemima na našoj planeti.

Da li ste se zapitali šta se dešava sa viškom sala kad smršate? Mnogi misle da ono sagori, tj. pretvori se u energiju ili toplotu, ili se preobrazi u mišiće. Ali, ništa od toga nije tačno - jer je nedavno istraživanje pokazalo da se 80% masti koju eliminišemo iz organizma izdahne preko disajnih organa u obliku ugljen-dioksida!
Pre svega, postoji razlika između gubitka težine i gubitka masti. Gubitak težine ne mora da znači i gubitak masti: to može da bude gubitak vode, gubitak mišićne mase, ili gubitak masti. Dok prethodna dva gubitka mogu da nastanu na razne načine, mast iz organizma počinje da se gubi jedino kada organizam sagoreva više kalorija nego što ih unese.
Mast sama po sebi nije loša: mi ne možemo da živimo bez masnoća u organizmu. One su neophodne za normalan rad mozga i rast mišića. Isto tako, konzumacijom normalnih količina masti ne nastaju masti u organizmu! Naprotiv, ispravno unošenje masti u organizam pomaže da se metabolišu masti koje već postoje u organizmu, kao i da se odvijaju mnogi telesni procesi. Tako da je sa medicinske i nutricionističke tačke gledišta poželjno unošenje zdravih masnoća, kakve se nalaze u orašastim plodovima i semenkama, avokadu, jajima, organskim mlečnim proizvodima.
A mast iz organizma koju izgubimo se izdiše kao ugljen-dioksid! To je pokazalo istraživanje prof. dr Endrju Brauna, sa Univerziteta Novog Južnog Velsa i australijskog fizičara Rubena Mirmana. Ovo istraživanje, objavljeno u časopisu British Medical Journal, otklonilo je pogrešne predstave da se izgubljena masa masti konvertuje u energiju i utvrdilo da se u stvarnosti ona izdahne u obliku ugljen-dioksida (80% mase). A ostalih 20% se izluči putem urina, stolice, znoja i suza.

Ako sumnjate u ovo, pogledajte originalni članak o ovom istraživanju, koji možete naći na sledećem linku:
http://www.bmj.com/content/349/bmj.g7257

Ovaj suplement (dodatak ishrani) sadrži supstancu koja je ranije smatrana članom vitamina B grupe i u tom kontekstu nazivana vitaminom B8.

Ovo su utvrdili švedski istraživači sa Univerziteta Umea, koji su tokom 24 godine pratili učesnike istraživanja i njihove izveštaje o sopstvenom zdravlju. U 1990. godini, samo 8,5% žena se žalilo da im je zdravlje lošije nego kod njihovih vršnjakinja, dok je u 2014. godini 20% žena izvestilo da im je zdravlje lošije. Za razliku od toga, na kraju ispitivanja je veći broj muških ispitanika izvestio o dobrom zdravlju nego što je to bio slučaj na početku.

Veoma je zanimljivo šta istraživači navode kao moguće uzroke pogoršanja zdravlja žena: teži uslovi u profesijama koje su prevashodno ženske, (npr. medicinske sestre), povećan rizik od premora i stresa na poslu, izostanak jednakosti u privatnom životu, nasilje muškaraca nad ženama, konflikt tradicionalne uloge polova i nastojana žena da istovremeno budu ravnopravne, opšta društvena očekivanja da žene budu istovremeno uspešne, aktivne i fizički privlačne i traženje samopouzdanja u oslanjanju na lična dostignuća i potrošnju.

Za razliku od ovoga, evo šta istraživači misle da su mogući uzroci poboljšanja zdravlja muškaraca: na tržištu rada se muškarci i dalje više cene od žena čak i ako imaju niže obrazovanje, podjednaka odgovornost za decu u domaćinstvu godi zdravlju muškaraca, postoji mnogo više opcija da se igra uloga "muškarca" u društvu, i muškarci su sve manje vezani za tradicionalne rigidne predstave o takozvanoj "muškosti".

Uz određene dodatne mere, globalni prelazak na organsku poljoprivredu može da stvori održiv sistem proizvodnje hrane, za razliku od današnjeg sistema, koji nije održiv - pokazuje novo istraživanje.

Ako ne možete da odolite hlebu, špagetama, krompiru - možda postoji fiziološki uzrok za to. Naime, naučnici su upravo otkrili da postoji i "sedmi ukus" - ukus ugljenih hidrata - i da su neki ljudi osetljiviji na njega od drugih.

To je otkrilo najveće dosadašnje istraživanje te vrste u svetu, objavljeno u onlajn časopisu British Medical Journal (BMJ) open. Ovo je prosek, a u Bangladešu npr. razgovor pacijenta sa lekarem traje u proseku 48 sekundi, dok u Švedskoj traje do 22 minuta. Što su zemlje manje razvijene, to su razgovori sa lekarem kraći. "Za manje od 5 minuta (razgovora sa lekarem) malo šta može da se uradi, ukoliko se ne radi samo o otkrivanju ili zbrinjavanju neke očigledne bolesti", ukazuju istraživači. "Prosek razgovora od 5 minuta trebalo bi da bude granica ispod koje konsultacije sa lekarom ne smeju da idu, osim ako se ne radi samo o trijaži ili prepisivanju recepata".

U novembru udruženje Organska bašta, u saradnji sa istaknutim stručnjacima i praktičarima, organizuje školu organskog voćarstva u Beogradu.

Najnoviji izveštaj objavljen u časopisu Journal of Agricultural and Food Chemistry izneo je rezultat eksperimenta u kojem su istraživači raznim sredstvima nastojali da uklone pesticide sa površine jabuke. Pokazalo se da je rastvor sode bikarbone u vodi bio najefikasniji - nakon 12 do 15 minuta, uklonio je 80% ostataka tiabendazola i 96% fosmeta, pesticida koji se najčešće nalaze na površini ove voćke.

Novo istraživanje je utvrdilo direktnu vezu izvoza kakaoa sa zabrinjavajućim krčenjem šuma u zemljama kao što su Gana i Obala Slonovače, koje daju više od 70% svetske proizvodnje kakaoa.

Iako "pametni" telefoni koji se neprekidno usavršavaju donose određene olakšice i čine neke stvari efikasnijim, sve je više dokaza koji ukazuju da nam oni neprekidno odvraćaju pažnju i tako škode sposobnosti koncentracije.

Godinama se lome koplja oko važnosti vitamina B12 za vegetarijance i vegane i govori da manjak ovog vitamina može da izazove probleme. Novo istraživanje je, međutim, otkrilo da višak vitamina B12 značajno povećava šanse da se oboli od raka!

Naučnici su proučavali na miševima kako starenje utiče na biološki časovnik organizma i tom prilikom otkrili da ishrana sa smanjenim brojem kalorija pomaže da se bolje reguliše energija, a organizam ostane mlađi.