U reklamama i opisima nekih namirnica često možete naći da se one nazivaju “superhranom”. Međutim, ni u medicini ni u nutricionizmu ne postoji nikakva određena definicija toga šta je zapravo “superhrana”. Često se npr. superhranom nazivaju kinoa, gođi bobice, spirulina, pšenična trava i sl. Tačno je da su te namirnice veoma zdrave, ali je isto tačno da u njima nema ničeg posebno istaknutog što se ne može dobiti iz drugih namirnica.
Ako koristimo kriterijume kojima se uobičajeno neke namirnice nazivaju “superhranom”, onda možemo reći da je svaka namirnica biljnog porekla superhrana. Ako, npr. kažemo da su spirulina i kinoa “superhrana”, zato što su posebno zdravi, onda isto tako možemo reći da su superhrana i jabuka, banana, kelj, spanać, ovas, proso – koji su takođe posebno zdravi.
Nije neophodno da trošite mnogo novca da biste kupovali “superhranu” iz egzotičnih krajeva sveta. Jednostavno, dovoljno je ako svakog dana pojedete neku voćku i u svaki obrok koji konzumirate uključite neko zdravo domaće povrće.

Istraživanje o delovanju joge na osobe koje se leče od depresije pomoću lekova pokazalo je da u prvih 10 nedelje izgleda kao da dodatna praksa joge ne pomaže; ali, kada su istraživači proverili rezultate nakon tri i šest meseci nakon što su časovi joge završeni, ispostavilo se da je joga delovala efikasnije od edukativne prakse za ublažavanje simptoma depresije, koja je bila drugi pomoćni metod koji je isproban. Istraživanje je objavljeno u časopisu Psychological Medicine, a obavljeno je na Odeljenju za psihološka istraživanja bolnice Care New England.

U Beogradu, 13. maja od 12 do 20 časova, u prostoru Dorćol Platz održava se festival lekovitog i aromatičnog bilja i prirodne kozmetike.

Ovo paradoksalno stanje utvrdili su istraživači Univerziteta Oksford, koji su pratili koliko se napora i novca ulaže u očuvanje ugroženih vrsta. Pokazalo se da siromašnije zemlje imaju aktivniji pristup očuvanju biodiverziteta nego bogate zemlje. Konkretno, Afrika, uprkos siromaštvu i političkoj nestabilnosti u mnogim njenim delovima, daje prioritet očuvanju divlje prirode i daje veći doprinos tom očuvanju nego bilo koja druga regija na svetu.

Naš mozak je moćan detektor laži – iskoristite ga! Profesor antropologije na Univerzitetu Notr Dam, Agustin Fuentes, savetuje kako se izboriti sa velikom količinom raznoraznih informacija koje kruže internetom.

Ovaj zapanjujući rezultat dobili su istraživači Bostonskog univerziteta, koristeći podatke od 2888 ispitanika starijih od 45 godina i 1584 ispitanika starijih od 60, koji su učestvovali u poznatom istraživanju poznatom kao Fremingham Heart Study. Istraživači su sračunali koliko je svaki ispitanik popio osvežavajućih napitaka zaslađenih šećerom, a koliko veštačkim zaslađivačima, i potom uporedili tu informaciju sa brojem osoba u svakoj grupi koji su oboleli od demencije ili imali moždani udar. Za razliku od prethodnih istraživanja, ovo istraživanje nije našlo vezu između napitaka zaslađenih običnom šećerom i gojaznosti, dijabetesa tip 2, srčanih oboljenja i moždanog udara. Ali, zato su našli jasnu korelaciju: da je svaki ispitanik iz obe grupe, koji bi popio jedan osvežavajući napitak zaslađen veštačkim zaslađivačima dnevno, imao skoro triput veću šansu da dobije moždani udar ili oboli od demencije! 

Istraživanje je vodio dr Metju Pejz sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Boston, a objavljeno je u časopisu Stroke (koji izdaje Američka asocijacija za srce).

To je pokazalo novo istraživanje Medicinskog fakulteta Bostonskog univerziteta, koje je pratilo 2632 muškarca i žene starosti 30-64 godine, tokom punih 16 godina. "Nismo našli nikakve dokaze da smanjenje soli u ishrani ima ikakav dugoročni povoljan uticaj na krvni pritisak", izjavio je vođa istraživanja, doc. dr Lin L. Mur. "Naši rezultati se pridružuju rastućem nizu činjenica koje ukazuju da su sadašnje preporuke o unosu soli verovatno pogrešne."

Evo kakav paradoks je pokazalo ovo istraživanje. Na početku su svi ispitanici imali normalan krvni pritisak. Međutim, nakon 16 godina, istraživači su utvrdili da su ispitanici koji su konzumirali manje od 2,5 g soli dnevno imali viši krvni pritisak nego ispitanici koji su konzumirali veće količine soli!

Švedski Vrhovni sud je odbacio optužbu protiv jednog lekara koji je okrivljen zato što je homeopatski lečio pacijenta. Homeopatija, koja dosad nije bila legalna u Švedskoj, sada je legalan način lečenja i u toj zemlji. Sudije su bile uverene da je lekar delovao u interesu pacijenta i primenio onaj medicinski metod koji je, po saznanjima pomenutog lekara, bio odgovarajući za datog pacijenta. Zahvaljujući novim pravilima, švedski lekari i farmaceuti sada mogu da legalno pohađaju homeopatske tečajeve, kao i da obučavaju druge homeopatiji. 

Za razliku od Švedske, homeopatija je odavno legalna u mnogim drugim zemljama, uključujući i našu. Poređenja radi, npr. Švajcarska je nedavno donela zakon po kojem zdravstveno osiguranje priznaje troškove homeopatskog lečenja ravnopravno kao i bilo koje druge terapije.

To su zaključili istraživači Medicinskog fakulteta Jejl, koji su u zaključku istraživanja objavljenog na veb stranici JAMA Cardiology napisali da je "Smanjenje konzumiranja trans-masnih kiselina povezano sa smanjenjem broja pacijenata koji dolaze u bolnicu zbog srčanih problema".

Istraživanje je pratilo 11 okruga države Njujork u kojima su trans-masti bile zabranjene u restoranima, i 25 okruga u kojima nisu, i utvrdili da se u roku od 3 godine početka te zabrane broj sllučajeva srčanih problema smanjio za oko 6,2 procenta u okruzima u kojima su trans-masti zabranjene. Istraživači su to okarakterisali kao "značajno smanjenje". A to je bila samo zabrana u restoranima, pa su istraživači pretpostavili da bi zabrana prodaje namirnica koje sadrže trans-masti još više doprinela kardiovaskularnom zdravlju nacije. 

Da se podsetimo: trans-masti su veštačke, hidrogenizovane masnoće kakve se ne nalaze u prirodnim namirnicama (primer je margarin). Opšte uzevši, najčešće se nalaze u pekarskim proizvodima, kupovnim keksima i grickalicama i sl. iz razloga što su znatno jeftinije za masovnu proizvodnju od prirodnih zdravih masnoća.

Udruženje za unapređenje homeopatije „Simillimum“ iz Beograda organizuje u maju kurs na kojem će zainteresovani moći da nauče kako da koriste jeftine i neškodljive homeopatske preparate za prvu pomoć.

Svi smo čuli da ako konzumiramo više soli, bićemo žedniji. Međutim, na duže staze, dešava se upravo suprotno. Na duže staze, ispitanici koji su konzumirali više soli zadržavali su više vode, bili manje žedni, i bilo im je potrebno više energije, tj. više su jeli. To je utvrdilo zajedničko istraživanje istraživačkih institucija Nemačkog aero-svemirskog centra (DLR), Max Delbrück centra za molekularnu medicinu (MDC), i Vanderbilt Universiteta. Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu The Journal of Clinical Investigation. Ovo istraživanje takođe ukazuje da bi trebalo preispitati trenutno važeće stavove o povezanosti unosa soli, povišenog pritiska i srčanih oboljenja, što tek treba da se detaljno iznova prouči.

Rabarbara je višegodišnja, zeljasta biljka sa velikim listovima i dugom mesnatom stabljikom. Sadrži mnogo korisnih organskih kiselina (jabučna, niacin, pantotenska, folna), minerala (kalcijum, magnezijum, mangan), polifenola, vitamina C i B i važnog vitamina K.

Ovo je utvrdilo prvo istraživanje te vrste, sprovedeno na Medicinskom fakultetu Univerziteta Njujork. Nijedna od muzičkih zvezda koja je uključena u tu studiju nije preporučivala niti podsticala decu i adolescente, koji su njihova primarna publika, da konzumiraju voće, povrće i integralne žitarice. Jedna jedina od njih dala je podsticaj samo za jednu prirodnu namirnicu koja se smatra zdravom - pistaće.

I ne samo da je uvećana, nego je to postignuto sa 23% manjim troškovima nego u 2015, pokazalo je istraživanje pod okriljem UN. Istraživanje o globalnim trendovima u proizvodnji energije pomoću vetra, sunca, biomase, geotermalne, energije mora i iz otpadnih materija pokazalo je da se energija proizvedene pomoću njih u 2016. uvećala za 138,5 gigavata, što otprilike odgovara proizvodnji energije koju postigne 16 trenutno najvećih energetskih postrojenja na svetu zajedno.

Iako su zdravstvene dobrobiti ishrane koja uključuje sveže voće i povrće dobro poznazi, šećer koji sadrži voće izazivao je nedoumice u pogledu rizika od dijabetesa i vaskularnih komplikacije tog oboljenja. U istraživanju objavljenom u časopisu PLOS, Huaidong Du i kolege sa Univerziteta u Oksfordu izvestili su da je veća konzumacija svežeg voća bila povezana sa manjom stopom dijabetesa, kao i pojave komplikacija kod onih koji već imaju dijabetes, među kineskom populacijom. Istraživanje je trajalo 7 godina i obuhvatilo više od pola miliona ljudi.

Prema Internacionalnoj asocijaciji za mirise (IFRA) sa sedištem u Ženevi, pod termin miris potpada oko 3000 hemikalija. Kada na deklaraciji nekog proizvoda uočite termin miris, nećete znati koliko hemikalija je u stvari upotrebljeno za njegovu proizvodnju, niti kako te hemikalije reaguju jedna sa drugom.

Na globalnom nivou je povezanost između nacionalnog bogatstva i emisije ugljenika (koja doprinosi globalnom zagrevanju) dobro dokumentovana. Američki sociolozi Endrju Jorgenson i Džulijet Skor su prvi koji su povezali stepen razlike između bogatih i siromašnih i emisiju ugljenika širom SAD. Zaključak njihove studije je jasan: što je bogatije najbogatijih 10% stanovništva, to je veća emisija ugljenika, gledano po saveznim državama SAD. U analizi istraživanja, istraživači su zaključili da koncentracija bogatstva vodi do koncentracije političke moći, što omogućava najbogatijem sloju da sprečavaju donošenje i primenu propisa o emisiji ugljenika, ako to smanjuje njihov prihod. Istraživanje je objavljeno u časopisu Ecological Economics.

U subotu, 8. aprila kod česme u Knez Mihajlovoj od 11h do 13h odvijaće se akcija pod nazivom „Nisam tele - a ti?” koju organizuje udruženje „Sloboda za životinje”. Zainteresovani će imati priliku da degustiraju biljna mleka i sireve, koji su alternativa kravljem mleku.

Život u gradovima čini ljude mentalno bolesnim, dok život na selu poboljšava zdravlje i doprinosi dužem veku – uprošćeno rečeno, to su rezultati istraživanja koje je sproveo Evropski institut za ekološku politiku.    

Istraživanje Državnog univerziteta Ohajo utvrdilo je da odrasli koji su izjavili da nikad ne gledaju tv tokom porodičnih obroka imaju manje šanse da se ugoje od njihovih parnjaka koji uvek gledaju tv tokom obroka. Takođe, odrasli koji su konzumirali hranu koja je spremljenu kod kuće manje su bili skloni da se ugoje od onih koji retko ili nikako ne konzumiraju obroke spremljene kod kuće. Istraživanje je objavljeno u časopisu Journal of the Academy of Nutrition and Dietetics.