Novo istraživanje Univerziteta Suri je utvrdilo da je kod grupe ispitanika, inače sasvim zdravih, nakon što je određeno vreme konzumirala dosta šećera, porastao nivo masnoća u krvi, kao i masnoća koje se čuvaju u jetri.

A nakon 12 nedelja ishrane bogate šećerom, kod osoba kod kojih je bio povećan nivo masnoća u jetri, što je stanje poznato kao nealkoholičarska masna jetra, došlo je do promena u metabolizmu masti koje su povezane sa povećanim rizikom od oboljenja arterija, srčanih napada i moždanog udara.

"Iako većina odraslih ne jede toliko šećera koliko smo koristili u ovom istraživanju, neka deca i tinejdžeri mogu da unesu toliku količinu šećera preterujući sa gaziranim napicima i slatkišima. To je razlog za brigu za buduće zdravlje mlađe populacije, pogotovo zbog alarmantno visokog procenta nealkoholičarske masne jetre kod dece i tinejdžera, i eksponencijanog rasta fatalnih oboljenja jetre kod odraslih", izjavio je povodom ovog proučavanja jedan od istraživača, profesor metabolizma hrane, Brus Grifin.

Ili, drugačije rečeno, jesti kad nismo gladni nije dobro za naše zdravlje, tvrdi se u članku objavljenom u časopisu koji se bavi istraživanjem potrošača.

Ne može biti jednostavnije, a naučno istraživanje je potvrdilo da deluje. Stvar je u tome što se pokazalo da kratkoročno lišavanje sna brzo smanjuje simptome depresije.

To je utvrdilo istraživanje Univerziteta Harvard, nakon procene podataka sakupljenih tokom 25 godina od preko 130.000 ispitanika. Punomasno mleko, međutim, ne povećava taj rizik.

Da li biste sebe ocenili kao iskrenu osobu? Čak i osobe koje se dokazano iskreno ponašaju, podložne su negativnim uticajima grupe, posebno kada se u priču uplete novac, pokazuje novo istraživanje.

Udruženi istraživački centar Evropske komisije upravo je objavio uznemirujuću prognozu. Ukoliko se globalna temperatura povisi za samo 2 stepena u odnosu na preindustrijsku eru, očekuju nas toplotni talasi sa preko 40^oC na svake dve godine.

Novo istraživanje holandskih naučnika povezuje porast temperature vazduha sa dijabetesom i gojaznošću!

To su utvrdili gerontolozi i sportski lekari Univerzeteta Gete iz Frankfurta, koji su ispitali uticaj redovnog vežbanja na pamćenje ispitanika između 65 i 85 godina. Zaključak je bio da vežbanje ne samo pozitivno deluje na fizičku spremnost, nego utiče i na metabolizam mozga. Konkretno, fizička aktivnost je sprečila povećanje holina u mozgu. Koncentracija ovog metabolita često poraste usled većeg gubitka nervnih ćelija, koji se po pravilu javlja kod Alchajmerove bolesti. Fizičko vežbanje dovelo je do stabilizacije moždanog holina kod grupe starijih koja je trenirala. Za razliku od ovoga, u grupi ispitanika koja nije trenirala i koja je poslužila kao kontrolna, nivo holina je porastao.

Obično se individualizam povezuje sa zapadnim zemljama, ali novo istraživanje ukazuje da je porast individualizma postao globalni fenomen.

Održavanje normalne telesne težine, nekorišćenje duvana i alkohola su faktori koji ne samo da produžuju život, nego i pomažu da se pozne godine provedu u dobrom zdravlju. To su utvrdili istraživači instituta Maks Plank za demografska istraživanja, analizirajući više od 14.000 pojedinaca. Utvrdili su da oni koji nisu bili gojazni i nikad nisu pušili žive 4-5 godina duže u odnosu na opštu populaciju, i u tim godinama su bili sposobni i pokretni. A oni među njima koji nisu konzumirali alkohol, odnosno konzumirali su sasvim umereno, živeli su i 7 godina više od prosečne populacije

Istraživanje je objavljeno u časopisu Health Affairs.

U Šapcu je 4. jula, u okviru pijace u centru grada, popularne Tržnice, otvorena prva organska pijaca. Tako će odsad Šapčani u okviru svoje redovne nabavke moći da kupe i sertifikovane organske proizvode, sa domaćih terena.

Kokosova voda se može smatrati potpuno prirodnim elektrolitskim napitkom, koji uspešno može da konkuriše veštačkim sportskim napicima.

Najnovije istraživanje Univerziteta Havaji daje šokantne prognoze: 2003. je toplotni talas u Evropi odneo oko 70.000 života, 2010. je toplotni talas u Moskvi bio fatalan za 10.000 ljudi – a to je tek početak ako se ovaj trend nastavi, kažu istraživači.

Matične ćelije raka, koje omogućavaju rast smrtonosnih tumora, mogu se uništiti kombinacijom antibiotika i vitamina C, koja je 100 puta efikasnija od eksperimentalnog hemoterapijskog leka, objavili su istraživači Univerziteta Salford (Engleska).

Medicinski fakultet Univerziteta Alberta sproveo je testiranje desetine kućnih aparata za merenje pritiska koji su u upotrebi i utvrdio da je 70% očitavanja krvnog pritiska koje oni daju neprihvatljivo netačno. To može da ima ozbiljne posledice po ljude koji se oslanjaju na njih kako bi odlučivali o svom zdravlju. Istraživači su takođe napomenuli da niko ne bi trebalo da počne da uzima lekove, ili da menja terapiju, na osnovu jednog ili dva merenja u kratkom vremenu. Istraživanje je objavljeno u časopisu American Journal of Hypertension.

Odgovor će vas verovatno iznenaditi: nije isto za sve, zavisi od osobe. Takav je zaključak najnovijeg istraživanja koje je sproveo Institut Vajcman, a objavljeno je u časopisu Cell Metabolism.

Klinički psiholog dr Majkl Brojs koji se posvetio proučavanju spavanja (poznat i po nadimku "doktor za spavanje") podelio je ljude u četiri kategorije po tome kako spavaju i kada ustaju.

Lavovi: to su jutarnji ljudi, koji ustaju sa izlaskom sunca.
Medvedi: to je najuobičajeniji obrazac spavanja, onaj kad ljudi spavaju noću, a budni su tokom dana.
Delfini: nikad ne spavaju dobro. Po prirodi, samo jedna polovina mozga delfina povremeno spava.
Vukovi: ostaju budni kasno noću i najproduktivniji su u to vreme.

Neki biznis teoritičari i psiholozi tvrde da ćemo biti produktivniji u radu ako ustanemo veoma rano, a i naša narodna mudrost kaže: "Ko rano rani, dve sreće grabi". Ali, izgleda da to važi za samo jednu grupu ljudi. Naime, neurolog Rasel Foster koji proučava cirkardijarne ritmove kaže da ne postoji nijedno istraživanje koje ukazuje da će nas ranije ustajanje učiniti produktivnijim. Takođe, nije utvrđena nikakva razlika u socio-ekonomskom statusu (imovini i rangu na društvenoj lestvici) između ljudi koji ustaju rano i koji ustaju kasno. Za onu grupu ljudi koja je biološki predodređena da rano ustaje, to zaista može da bude korisno. Međutim, većina ljudi je programirana da spava na drugačiji način i neki bihejvioristički psiholozi čak tvrde da je skoro nemoguće da se taj obrazac promeni. Ako ne spadate u osobe čiji je organizam prirodno programiran za rano ustajanje, a na silu nastojite da to radite, to čak može smanjiti vašu produktivnost. Na duže staze, rano ustajanje na silu može da poremeti vaš biološki ritam i učini vas manje srećnim, a da zauzvrat ne dobijete ništa.

Časopis Hafington post nedavno je objavio članak sa zapanjujućim činjenicama o količini hrane u SAD koja se baca. Ironija je što su istraživanja pokazala da ta bačena hrana sadrži veliku količinu vitamina, minerala i drugih materija koje nedostaju opštoj populaciji.

Brezina voda je 100% prirodan, organski napitak dobijen istakanjem iz drveta breze. U severnim zemljama kao što su Rusija, Skandinavija i baltičke zemlje, ovaj napitak se koristi stotinama godina kao tonik, dodatak ishrani u medicinske svrhe.

Novi dokazi govore o tome da se novac poreskih obveznika u SAD koristi za zaštitu Monsanta i drugih kompanija koje proizvode pesticide kako se ne bi otkrila šteta koju ove hemikalije nanose zdravlju.