Istraživanje univerziteta Braun i Harbin pokazalo je da su godine gladi u Kini (1959-1961) povezane sa povećanim rizikom od hiperglikemije i dijabetesa tip 2, ne samo kod ljudi rođenih u ovom periodu, već i kod njihove dece.

Ovo su utvrdili istraživači Univerziteta Nortvestern. Iako su zvanične preporuke za kretanje kod obolelih od artritisa 150 minuta nedeljno, kod onih kojima je to teško, čak i 45 minuta kretanja nedeljno, kao što je brza šetnja, povećalo je za 80% verovatnoću da će poboljšati stanje ili održati efikasnu funkciju zglobova u naredne 2 godine. Istraživanje je objavljeno u časopisu Arthritis Care & Research.

Jedna zaista lepa vest za kraj ove godine: u Svečanoj sali XIII beogradske gimnazije 27. decembra održano je vegansko veče, koje se sastojalo od predavanja nutricioniste Milana Nikolića, razgovora i veganske zakuske, u kojoj su svi prisutni uživali.

Ništa ne može da pokvari zabavu toliko kao kad je stavimo u svoj kalendar/planer. Niz proučavanja koja su sproveli istraživači na Univerzitetu Ohajo pokazao je, na primer, ako fiksiramo vreme da pogledamo neki film, ili da idemo na pauzu za kafu, onda u tome uživamo manje nego ako to nismo unapred planirali.
Najverovatnije objašnjenje je, kažu istraživači, da ljudi povezuju pravljenje satnica sa poslom, dok ogromna većina voli da im slobodno vreme slobodno i teče.
To ne znači da ne treba uopšte da planiramo. Naime, to istraživanje je pokazalo i da u nekom događaju koji smo okvirno planirali (ali nismo odredili baš tačno vreme i mesto) možemo da uživamo gotovo isto kao i u nečemu što nismo planirali.  

Interesantni rezultati ovog ispitivanja koje se sastojalo od 13 odvojenih istraživanja objavljeni su u časopisu Journal of Marketing Research.

U hipermarketu Mercator u Beogradu, Bul. umetnosti 4, u subotu 17. decembra od 12 do 18h, i nedelju 18. decembra od 10 do 16h zainteresovani će moći da probaju čajeve vrhunskog svetskog brenda Yogi tea i organske džemove superiornog kvaliteta brenda Dida Boža.

Dr Kerstin Stenson je razvila novu terapiju koja kombinuje sposobnost imunog sistema da markira maligne ćelije sa sposobnošću laserskog zraka da ih uništi. Ovaj eksperimentalni tretman zaista obećava: vrlo je precizan i ne oštećuje okolna tkiva.

Dvodnevni seminar o analizi snova održaće se u Beogradu, u homeopatskom centru Simillimum, 12 i 13. novembra. Namenjen je svima koji žele da ovladaju tehnikom analize snova i nije potrebno iskustvo niti predznanje u oblasti psihologije.

Konzumacija natrijuma (soli) u siru nema štetan efekat na povišenje krvnog pritiska kakav ima so u drugim namirnicama, pokazala su merenja obavljena na Pen Stejt univerzitetu.

Samo tri obroka sa malom količinom ugljenih hidrata tokom 24 sata smanjuju insulinsku rezistenciju posle jela za 30%, utvrdili su istraživači na Univerzitetu Mičigen.

U organizaciji Privredne komore Srbije, otpočelo je glasanje potrošača u akciji „Najbolje iz Srbije 2016”. Glasanje za najbolje korporativne i robne brendove se odvija na sajtu www.najboljeizsrbije.rs i traje do 6. novembra 2016. godine.

Preparat FERO B12 je dodatak ishrani koji sadrži optimalnu kombinaciju minerala gvožđa i vitamina B12.

Zahvaljujući anjonskoj traci, ovaj proizvod je više higijenski i zdraviji od standardnih pamučnih uložaka.

Čak i ako uzmete lek za koji vam lekari kažu da je placebo, tj. ne sadrži nikakve lekovite supstance, to će pomoći da smanjite bol u leđima. U eksperimentu Medicinskog centra Bet Izrael pacijentima koji su patili od lumbaga date su tablete za koje su im lekari rekli da su lažne. Pacijenti koji su uzeli taj lek obavestili su istraživače da im je bol popustio za 30%, a ometanje u kretanju se smanjilo za 29% u odnosu na kontrolnu grupu, koja nije uzela placebo.
U medicini se dugo verovalo da se delovanje placeba ili lažnog leka zasniva na veri pacijenata da su dobili pravi lek. Međutim, pacijenti u ovom ispitivanju su znali da uzimaju lažni lek, a stanje im se opet poboljšalo.
Rezultati ovog istraživanja objavljeni su u časopisu Pain i to je prvo istraživanje te vrste, koje je dokazalo da placebo popravlja stanje kod lumbaga, čak i ako pacijenti znaju da nisu uzeli pravi lek.
Moguće objašnjenje? Teško ga je dati. “To što pacijent uzima pilulu u kontekstu odnosa sa lekarom – čak i ako zna da je placebo – predstavlja određeni ritual koji menja simptome i verovatno aktivira određene regije u mozgu, koje deluju na smanjenje simptoma”, izjavio je vođa ovog istraživanja, dr Ted Kapčuk.

U beogradskom udruženju Similimum, 22. oktobra od 18h održaće se otvorena tribina sa ciljem upoznavanja zainteresovanih sa osnovnim principima homeopatije i Boven terapije.

Direktno poređenje koje su izveli istraživači Medicinskog fakulteta Harvard pokazuje da su pravi lekari daleko bolji dijagnostičari nego internet aplikacije za prepoznavanje simptoma i postavljanje dijagnoze.

Drugi BeGeVege Festival održivog veganskog življenja, posvećen etičkom odnosu prema životinjama, prirodi i ljudima, održan je 7, 8. i 9. oktobra na Trgu Nikole Pašića u Beogradu.

Pacijentov utisak o tome kako se oseća često bolje predviđa bolest od kliničkih testova (analize krvi, pritiska itd.), pokazalo je istraživanje naučnika sa Rajs univerziteta. Ipak, naučnici još uvek ne mogu da objasne odakle ljudima takvo znanje. Prema jednoj teoriji, umor je glavni pokazatelj.

Da nas konzumacija voća i povrća može učiniti srećnijim, otkrio je međunarodni tim naučnika (Vorvik univerzitet iz Engleske i Kvinslend unuverzitet iz Australije) koji je istraživao psihologiju zdravih navika u ishrani proučavajući više od 12000 Australijanaca koji su popunjavali upitnik o ishrani i zadovoljstvu životom tokom istraživanja rađenih 2007, 2009. i 2013. godine. Nakon odbacivanja varijabli kao što su visina prihoda i lične okolnosti koje bi mogle da utiču na zadovoljstvo životom, naučnici su analizirali postoji li veza između ishrane i zadovoljstva.
Ispitanici koji su istraživanje započeli jedući veoma malo (gotovo nimalo) voća i povrća, ali su ovaj unos povećali tokom dve godine na oko osam porcija dnevno, doživeli su isto povećanje u osećanju zadovoljstva životom kao i oni ispitanici koji su od kategorije nezaposlenih prešli u kategoriju zaposlenih. Ovo sugeriše da veći unos voća i povrća ima pozitivne psihološke efekte u roku od dve godine ili kraće, u poređenju sa koristima od konzumiranja voća i povrća na fizičko zdravlje koje se vide tek u dužem periodu.
Istraživači za sada samo nagađaju da veći unos karotinoida ima uticaja na zadovoljstvo. Ranija istraživanja su otkrila da veća koncentracija karotenoida u organizmu ima veze sa većim optimizmom. Ali, istraživači i dalje ne znaju (i moraju da istraže) da li karotenoidi povećavaju nivo optimizma, ili optimistički raspoloženi ljudi prirodno biraju voće i povrće bogato karotenoidima.
U svakom slučaju, uvođenje u ishranu različitog voća i povrća je uvek dobra ideja. A za bolje raspoloženje birajte banane, ananas, kivi, šljive, paradajz. Voće i povrće bogato B vitaminima poput spanaća, špargli, prokelja, pasulja, pečurki, lubenica i grejpfruta takođe je dobar izbor kada je o raspoloženju reč.

Tako tvrde istraživači Univerziteta Njukasl: ako promenite ishranu i postanete fizički aktivniji, moći ćete da smršate, bez obzira na genetiku.

Ispostavilo se da je šezdesetih godina prošlog veka industrija šećera plaćala naučnicima da u istraživanjima umanje vezu između šećera i srčanih bolesti. Krivica je prebačena na zasićene masti koje su proglašene glavnim uzročnikom, otkrivaju nedavno obelodanjeni dokumenti.