Proučeni slučaj žene koja nije bila gojazna, ali je to postala nakon što joj je iz medicinskih razloga preneta crevna flora njene gojazne ćerke, očiglednim primerom potvrđuje snažnu vezu između bakterija u crevima i opšteg zdravlja.

Istraživanje Univerziteta Jejl utvrdilo je da je veća verovatnoća da kod ljudi koji imaju negativna uverenja u pogledu starenja nastanu promene na mozgu povezane sa Alchajmerovom bolešću nego kod onih koji na starenje gledaju pozitivno.

Antibiotici su ponekad spasonosni, ali ponekad preterivanje sa njima donosi više štete nego koristi. Ono što nije bilo poznato, a nedavno je otkriveno, jeste veza između upotrebe antibiotika i razvoja dijabetesa tip II kasnije u životu.

Iznenađujući rezultat do kojeg su došli izraelski istraživači govori da kod nekih ljudi nivo šećera u krvi naglo skače npr. nakon što pojedu “zdravu” bananu, ali da ne skače nakon što pojedu kolačiće sa istom količinom kalorija. Kod drugih ljudi je upravo obrnuto: kolačići im naglo podižu šećer, banana ne.

Ako hoćete da smršate, osim vremena provedenog u vežbanju, veoma je važno i šta jedete. A da postignete najbolje rezultate, treba da smanjite količinu ugljenih hidrata (šećera), a ne masti, tvrdi novo istraživanje Univerziteta Harvard.

Karambola raste na Filipinima, u Indoneziji, Maleziji, Indiji i Šri Lanki. Jestiva je cela, uključujući i ljusku.

Neki sastojci kurkume, orijentalnog začina koji se sve više odomaćuje i kod nas, imaju sposobnost da podstaknu sposobnost mozga da se regeneriše.

Ove semenke biljke Salvia hispanica bogate su omega 3 i 6 masnim kiselinama, gvožđem, kalcijumom, magnezijumom, kalijumom, cinkom, fosforom, biljnim proteinima, aminokiselinama i vitaminama C i B grupe.

Na Beogradskom sajmu knjiga izdavač Organska bašta će se predstaviti publici novim izdanjima iz oblasti organske poljoprivrede i očuvanja zdravlja uopšte. Posetioci će moći da dobiju konkretne informacije o organskoj proizvodnji od Snežane Ognjenović, instruktorke organskog baštovanstva.

Udruženje za promovisanje homeopatije “Simillimum” iz Beograda svakog meseca održava otvorene tribine na kojima će zainteresovani moći da čuju interesantna predavanja – homeopatija i snovi, nutricionizam, kvantna medicina... učestvuju homeopati, lekari, a gosti su i neke poznate ličnosti.

Istraživači su utvrdili merenjem da možete da sagorite 20% više kalorija ako menjate tempo hoda tokom šetnje, nego ako šetate ujednačenim tempom.

U Beogradu je na Trgu Nikole Pašića - 4. oktobra na Svetski dan zaštite životinja – prvi put u Srbiji održan BeGeVege festival, čiji je cilj promovisanje miroljubivog način života, ishrane proizvodima biljnoga porekla i uopšte brige o životinjama.

Ishrana u koju su uključene suve šljive pozitivno utiče na crevne bakterije, što može da doprinese smanjenju rizika od raka debelog creva, utvrdili su istraživači dva univerziteta.

Šesti Beogradski festival cveća (BFC) će se i ove godine održati u parku “Manjež”, 26 i 27. septembra. Raznovrstan sadržaj okupiće populaciju svih generacija, akcentovati promociju dizajna eksterijera, primenjenu pejzažnu arhitekturu, kvalitet i raznovrsnost biljnog materijala, urbanu ekologiju i organsku proizvodnju.

Iako je zvanični stav medicine da za autizam ne postoji lek, nedavno objavljeno istraživanje utvrdilo je suprotno. Sulforafan, supstanca obilno prisutna u brokoliju, pomogla je autističnim mladim osobama da značajno poboljšaju svoje stanje.

Onima koji su skeptični prema „novotarijama“ (mada spirulina i nije novotarija, već je nekoliko godina u prodaji kod nas) možda će biti interesantno da čuju da su tiražne dnevne novine objavile podugačak tekst o ovoj mikroalgi, sa napomenom da su to uradile na sugestiju Novaka Đokovića, koji ju je preporučio sledećim rečima: „Moje telo je izloženo raznim izazovima tokom celog dana - mentalnim, fizičkim, čestoj promeni sredine. Važno je da mu pomognem da to iznese na najbolji način. Zato dan započinjem spremanjem obroka koji obiluje hranljivim sastojcima, vitaminima, mineralima, antioksidantima... Spirulina je jako važan element u mojoj ishrani. Zato bih voleo i vama da je predstavim”.
Ono što se zna o korisnim svojstvima spiruline je, ukratko, sledeće:
Spirulina je jednoćelijska slatkovodna alga, prava riznica hranljivih materija. Sadrži velike količine proteina, beta-karotina, gvožđa i hlorofila, a po nekim tvrđenjima predstavlja i biljni izvor vitamina B 12. Zdravstvene dobrobiti: pročišćava krv, podstiče rad mozga, podstiče proizvodnju crvenih krvnih zrnaca, doprinosi snižavanju holesterola, jača imunitet, pomaže oporavak nakon bolesti i intenzivnih napora, efikasno izbacuje iz tela toksine i radioaktivne materije...

Pritisak da 24 sata budu dostupni na društvenim mrežama može kod tinejdžera izazvati anksioznost (strepnju) i depresiju, tvrde u Britanskom udruženju psihologa.

Smatra se da mediteranska ishrana smanjuje rizik i od srčanih oboljenja i od demencije. Nova MIND dijeta, zasnovana na ovoj ishrani, tvrde istraživači, smanjuje rizik od pojave Alchajmerove bolesti čak za 54%.

Retko multidisciplinarno istraživanje fizičara i lekara utvrdilo je vezu između naizgled potpuno nepovezanih stvari – pojačane Sunčeve aktivnosti i povećanih problema sa reumatoidnim artritisom.

Istraživači Univerziteta Mičigen utvrdili su da kratka dremka može biti efikasan način da se spreči impulsivno ponašanje i poveća tolerancija na frustraciju. Istraživači su hteli da provere kako dremka utiče na emocionalnu kontrolu odraslih. Podelili su ispitanike na dve grupe, koje su spavale podjednako tokom noći, ali je jednoj bio dozvoljeno da dremne tokom dana, dok druga grupa nije dremala, ali je gledala video sa lepim slikama iz prirode, kao metod relaksacije. U kasnijim testovima, koji su zahtevali strpljenje i metodičnost, pokazalo se da je grupa koja je odremala bolje uradila testove, dok su ispitanici iz grupe koja nije dremala bili manje voljni da istrpe “gnjavažu” da rešavaju testove. Osim toga, ispitanici koji su odremali su izjavili da se osećaju manje impulsivno (manje skloni da naglo i nekontrolisano reaguju).
Ovo pokazuje da dremka može da bude dobar način da se poveća bezbednost na radu, pa istraživači predlažu da poslodavci uvedu kabine za dremku na radna mesta i predvide pauzu za to, jer bi po ovom istraživanju to moglo da poveća i produktivnost i bezbednost na radu.