Ako ste zainteresovani za studije homeopatije, evo korisne informacije: škola homeopatije pri udruženju "Simillimum" počinje sa radom u septembru, u Beogradu i Nišu. Predavanja su organizovana vikendom, kako bi se olakšalo pohađanje zaposlenima.

Koliko je praznina u znanju o funkcionisanju ljudskog tela pokazuje i novo otkriće, koje ukazuje da su probiotske bakterije crevne flore u stanju da proizvode i suštinski važne vitamine!

Istraživači nemačke organizacije Frauenhofer predložili su zdraviju zamenu za kuhinjsku so: alge. Evo zašto i kako one mogu da zamene so.

Prirodni zaslađivač jedinstvene arome i ukusa. Dobija se od celog ploda peruanske voćke lukume.

Zovu ga “afričko drvo života” zato što obiluje vitaminima, mineralima (kalcijum, gvožđe, magnezijum, kalijum), esencijalnim masnim kiselinama i biljnim vlaknima.

Torino, sedište “Fiata” i poznata turistička destinacija, bio je poznat i po svojim bogatim specijalitetima od mesa. Sada mu preti “opasnost” da postane vegetarijanski grad – bar bi tako htela nova gradonačelnica.

Istraživači Univerziteta Mekmaster razvili su suplement, mešavinu trideset vitamina i minerala, sastojaka dostupnih u prodavnicama zdrave hrane, koji bi mogao da uspori, pa čak i zaustavi razvoj Alchajmerove, Parkinsonove i Lu Gerigove bolesti.

To tvrde neki medicinski stručnjaci. Naime, po njima, ako se tuširamo često, uklonićemo osnovnu masnoću sa kože, što dovodi do toga da koža ispuca. „Ljudi misle da će biti čistiji ako se tuširaju, ali to nije slučaj, bakteriološki gledano“, tvrdi jedan lekar, ekspert za infektivne bolesti, zato što će bakterije lakše ući u organizam kroz ispucalu kožu. Po svemu sudeći, popriličan broj ljudi se drži te medicinske „mudrosti“ – jedno ispitivanje je, na primer, pokazalo da se trećina Britanaca ne tušira svakog dana. „Telo je dobro nauljena mašina, pa svakodnevno tuširanje nije neophodno“, potvrđuju njihov stav drugi medicinski stručnjaci, koji smatraju da je dva tuširanja nedeljno – dovoljno.

Mišljenje naše redakcije je sledeće: čak i ako svakodnevno tuširanje, medicinski gledano, nije neophodno – svakako jeste kulturno. A ako nećemo da suviše osušimo kožu, ne moramo da upotrebljavamo hemijske sapune i šampone, već neka prirodna i blaga sredstva, ili samo vodu.

Tako kažu istraživači Univerziteta Sinsinati, koji su nedavno probali da daju borovnice grupi starijih ljudi koji su patili od blagih poremećaja pamćenja. Evo šta su utvrdili.

Uveče hrana ne izaziva isti osećaj sitosti kao kad jedemo tokom dana. Na to je ukazalo novo istraživanje koje je koristilo magnetnu rezonancu da izmeri reakcije mozga na hranu.  Dakle, kad se radi o navici da preteramo sa hranom kasno noću, kao i u mnogim drugim stvarima, ključ je u glavi. Istraživači sa Univerziteta Brigam Jang upotrebili su magnetnu rezonancu da bi izmerili kako mozgovi raznih ljudi reaguju na slike visokokalorične hrane (keksi, sladoled, burgeri) i niskokalorične hrane (voće, povrće, integralne žitarice) u raznim periodima dana, konkretno ujutru i uveče. Rezultati su pokazali da slike hrane, posebno visokokalorične, mogu da izazovu skok moždane aktivnosti, s tim što je ta neuronska reakcija bila slabija uveče. Ovaj rezultat je donekle iznenađujući, s obzirom da je cilj istraživanja bio da se ispita zašto više jedemo uveče. Međutim, na osnovu podataka koja je dala magnetna rezonanca, istraživači su mogli da zaključe sledeće: skloni smo da uveče jedemo više zato što nam hrana uveče donosi manji osećaj zadovoljenja nego tokom dana. Zato, bismo doživeli isti osećaj sitosti i zadovoljstva kao kad jedemo tokom dana, često uveče jedemo više, tj. pokušavamo da količinom hrane nadoknadimo kvalitet doživljaja.
Ovo istraživanje je objavljeno u akademskom časopisu Brain Imaging and Behavior.

U julu ove godine, po peti put eko-selo Gaj Oskoruša organizuje porodični letnji kamp za roditelje i decu od 3 do 12 godina.

Nije još stigao kod nas, ali je verovatno pitanje vremena kada će: niz kafea širom sveta počinje da kao alternativu kafi nudi „turmerik late“ - napitak od kurkume i mleka – recept korišćen hiljadama godina pre otkrića kafe.

Udruženje “Sloboda za životinje” organizovalo je u Beogradu kod česme u Knez Mihajlovoj akciju kojom je pokušalo da skrene pažnju na jednostavnu istinu šta se događa teladima i kravama u mlečnoj industriji.

Interesantno, kao što su nekad ocrnjivane masti, danas naučnici ocrnjuju šećer kao da je maltene otrov. Ali, psiholozi su utvrdili interesantnu stvar: šećer nam možda može pomoći da imamo bolju samokontrolu.

Američki Trgovinski sud je odobrio pravo kompaniji POM Wonderful da na deklaraciji proizvoda obavesti kupce o zdravstvenim dobrobitima konzumiranja nara. Ovo je velika pobeda, a zašto, pogledajte opširnije u članku koji sledi.

Zdravstveni problemi kod dece su u značajnom porastu poslednjih godina, a uzrok je pre svega zagađenost životne sredine. Kod dece sa sela mnogo je češće obolevanje od raka, što se dovodi u vezu sa izloženošću pesticidima kojima se tretiraju usevi.

Istraživači Univerziteta Ohajo eksperimentom su utvrdili da osobe koje uzimaju lekove protiv bolova na bazi paracetamola (acetaminofen) ublažavaju sopstveni bol, ali istovremeno smanjuju i saosećanje sa fizičkim i duševnim bolovima koje doživljavaju drugi ljudi. Jednostavnim upređivanjem grupe ispitanika koja je uzimala paracetamol sa grupom koja je uzimala placebo, utvrđeno je sledeće. Kada su slušali o bolovima i nesrećama koje se dešavaju drugim ljudima, oni koji su uzimali lek protiv bola mislili da pogođene osobe doživljavaju manje bola i patnje, u poređenju sa mišljenjem druge grupe ispitanika koja nije uzimala lekove protiv bolova.
Ukratko, utvrđeno je da acetaminofen (paracetamol) smanjuje bol, ali i saosećanje prema drugima; i ne samo to, pokazalo se i da taj sastojak otupljuje pozitivna osećanja, kao što je radost. To istraživanje je objavljano u časopisu Social Cognitive and Affective Neuroscience.
Da bismo shvatili razmere ovog uticaja, evo sledećeg podatka. Acetaminofen je najrasprostranjeniji sastojak u lekovima i procenjuje se da ga ima u više od 600 različitih vrsta lekova. Svake nedelje 23% Amerikanaca uzima neki lek koji ga sadrži – a to je oko 52 miliona ljudi. I kod nas ga često uzima popriličan broj ljudi. Dakle, konsekvence uzimanja ovog sastojka mogu biti prilično obimne...

(Proizvođački nazivi mogu biti različiti, a acetaminofen može biti naveden kao apap, paracetamol ili tylenol, ali radi se o istom leku)

Promocija knjige Marine Grubić "Vodič kroz tropsko voće", koju je objavila izdavačka kuća “Neopress”, održana je u Beogradu 19. maja.

Pre nekoliko godina, pisali smo o istraživanjima na kanadskom Univerzitetu Vindzor koja su ukazala da koren maslačka ima snažna antikancerogena svojstva. Istraživači su sada razvili preparat koji će biti klinički isproban na ljudima.

Hormon grelin, koji se luči pre obroka i poznato je da povećava apetit, negativno utiče na proces donošenja odluka, kao i na kontrolu impulsivnog ponašanja. Ovo tvrde naučnici sa švedskog Univerziteta Salgrenska, koji su sproveli eksperiment na životinjama i, kako kaže docentkinja Karolina Sibicka, “po prvi put uspeli da dokažemo da da povećanje nivoa grelina, koje zapažamo pre uzimanja obroka, ili tokom gladovanja, dovodi do toga da mozak reaguje impulsivno, a negativno utiče na sposobnost da donosimo racionalne odluke”.
Iskustveno gledano, mnogi od nas su doživeli situaciju kad su gladni da im je teško da odole da ne zgrabe sendvič, snikers ili nešto drugo, iako znaju da će uskoro biti poslužen kvalitetan i ukusan ručak ili večera. Na sličan način, povećan nivo hormona grelina kad smo gladni čini nas nestrpljivim i sklonim da naprečac donosimo odluke i uhvatimo se onoga što nam dođe prvo, iako postoji mogućnost da ćemo, ako sačekamo, kasnije dobiti nešto bolje.
Dakle, ako treba da donesemo neku odluku – bolje je da pojedemo nešto, pa da odlučimo malo kasnije.