Bilo da je reč o padu na ledu u ovim zimskim mesecima, bilo da je reč o nekom drugom padu važno je napomenuti da je većinu padova moguće izbeći. Uvežbajte pad tako da šteta od njega bude minimalna.
Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da svake godine 646.000 ljudi doživi pad sa fatalnim posledicama. Dr I-Min Li, profesor na Harvardu, ističe da se sa godinama starosti povećava rizik od pada, zato što polako dolazi do opadanja funkcije sistema koji nas drži uspravno i u ravnoteži (ukljućujući mozak i centralni nervni sistem, vid, mišiće). Informacije koje dolaze preko vida i sluha duže putuju do mozga gde se obrađuju, čineći da budemo van ravnoteže. Sve to zajedno doprinosi povećanom riziku od pada. Ali, nije samo starenje problem. Problem predstavljaju i mnoge stvari iz životne okoline koje nisu prilagođene starijim osobama.
Kako pasti sa minimalnim posledicama
Ako padate napred, instinktivno ćete pokušati da se dočekate na ruke ili kolena, dok će telo biti pomalo ukočeno. Na taj način, ruke ili kolena moraće da podnesu težinu celog tela, što može dovesti do preloma. Ukoliko pak padate na leđa, verovatno ćete biti pomalo dezorijentisani, i može se dogoditi da povredite glavu. U oba slučaja, poenta je u tome da telo ne bude ukočeno; potrebno je da telo bude opušteno, koliko god je moguće u takvoj situaciji.
* Čuvajte glavu! Ako padate napred, okrenite glavu na stranu kako ne biste licem udarili o zemlju. Ako padate na leđa, spustite bradu prema grudima kako biste izbegli da glava primi glavni udarac.
*Pokušajte da se okrenete tokom pada kako biste pali na „najmesnatiji“ deo tela (zadnjica, butine), kako bi on prihvatio glavni udar od pada.
* Budite što opušteniji. Savijte kolena i laktove dok padate. Ukočenost tela je vaš neprijatelj, jer na taj način telo neće moći da apsorbuje udarac. Sa savijenim ekstremitetima telo je opuštenije, pa će moći da apsorbuje udarac od pada. Takođe, nemojte da udišete vazduh dok padate, jer će to izazvati napetost u telu, već pokušajte da izdahnete vazduh i ostanete opušteni.
* „Ako ste već počeli da padate – padnite što prirodnije moguće (sa sve prevrtanjem ako je potrebno), ali ne pokušavajte da se zadržite. „Rasporedite udarac od pada na što veću površinu tela“, kaže profesionalni kaskader Aleksa Markilijano.
Kako sprečiti pad
* Vežbajte padanje (najbolje sa trenerom). U trenutku pada vaš mozak i telo neće moći da se sete svega što bi trebalo, ali ćete nakon vežbanja bolje instinktivno reagovati.
* Nosite prilagođenu obuću. Npr. ako je klizavo, onu koja se najmanje kliza, izbegavajte visoke potpetice, japanke ili papuče tokom letnjih meseci.
* Budite pažljivi. Budite svesni sebe i svoje okoline i okruženja. Npr. razmislite o sledećem: Koliko brzo se krećete? Da li postoji neka prepreka na vašem putu? Da li je tlo po kome hodate klizavo ili neravno?
*Budite u vezi sa svojim telom. Fizička aktivnost kojom se jačaju noge pomoći će vam da budete stabilniji, isto kao što pomažu i vežbe koje poboljšavaju ravnotežu, poput joge i tai čija. Probajte parkur – veštinu kretanja čiji je cilj preći sa jednog mesta na drugo u što kraćem roku prelazeći razne prepreke koristeći veštine svog tela. „Parkur jača telo, ima zabavne pokrete i pomaže da se bolje adaptirate na okolinu“, kaže Blejk Evit, trener parkura iz Bostona koji vodi program za osobe starije od 50 godina.
B. Soldatović
Izvor: mnn.com
