Pitaćete se: kako danas iko može dospeti u stanje dehidracije kad voda teče iz svake česme koju odvrnemo? Deo odgovora na to smo već naveli na početku ove stranice: reklame i pogrešan pristup ishrani usmeravaju ljude da žeđ gase alkoholom, kolama, kafom, sokovima... - tečnostima kojima se žeđ ne može ugasiti. Naravno, nije teško pretpostaviti da su za takav pristup odgovorni u priličnoj meri i komercijalni razlozi.

Kao posledica nametanja ovakvih navika, primetio je dr Batmanheliđ, savremeni čovek postepeno gubi osećaj žeđi. Odnosno, ne primećuje da polako ali stalno dehidrira. Ili se osećaj žeđi zamenjuje osećajem gladi - umesto da popijemo čašu vode mi posežemo za jelom. To je svakako jedan od važnih uzroka gojaznosti. Bilo kako bilo, telesni mehanizmi su neumoljivi, i na nedostatak vode reagovaće sa mehaničkom jednolikošću. Kako će se dehidracija manifestovati kod nekog određenog pojedinca, odnosno koji će deo njegovog organizma najpre biti pogođen, zavisi od niza faktora, u koji spadaju i njegova specifična konstitucija i to koji mu je organ najosetljiviiji...

Znate li koliko čovek može da izdrži bez čvrste hrane? Na hiljade ljudi koji su probali Neera dijetu bez ikakvih problema nisu uzimali nikakvu čvrstu hranu 5, 10 ili 15 dana. Postoje podaci da su neka gladovanja, sprovođena u medicinske svrhe, trajala čak i do 40 dana.

Kao što možda i znate, sojino zrno, ako je samo kuvano ili pečeno, teško se vari, jer sadrži enzim tripsin inhibitor, koji ometa njeno varenje. Zato se kao mnogo pogodniji način konzumiranja soje preporučuju fermentisane namirnice od soje, Danas ih možete naći u svim prodavnicama zdravije hrane.

Kad tek počnete sa vegetarijanstvom, ili makrobiotikom, prelazak na ishranu bez mesa ostavlja, može se reći, "proteinsku prazninu", jer nas uobičajeni način ishrane navodi da unosimo daleko, daleko više belančevina, i to zglavnom životinjskih, nego što nam je zaista potrebno. Zato, kad pređemo na zdraviju varijantu, na neki način moramo dati organizmu vremena da se prilagodi drugačijem i normalnijem odnosu ugljenih hidrata, belančevina i masti u obrocima nego što smo navikli.

U okviru ishrane presnim namirnicama, klice žitarica i mahunarki predstavljaju kategoriju za sebe, zato što su posebno bogate vitaminima, mineralima, enzimima i brojnim drugim vitalno važnim materijama neophodnim za brz rast biljke.

Kod nas se termin makrobiotika povezuje sa japanskim učenjima, konkretno sa poznatim imenima Mičija Kušija, Evelin Kuši i Žorža Ošave. Malo je poznato da je sama reč "makrobiotika" u stvari grčka (znači dug ili veliki život) i da se makrobiotika zasniva na istim principima kao i Hipokratova prirodna medicina, čija je jedna od osnovnih postavki bila "neka tvoja hrana bude tvoj lek".

Osnovna ideja makrobiotičke ishrane je uravnotežavanje dva osnovna principa, ili sile, koje deluju u kosmosu, a koje se u kineskoj i japanskoj filozofiji nazivaju jin i jang. Možemo ih zvati muškim i ženskim principom, aktivnim i pasivnim principom i raznim drugim imenima, ali nije bitan naziv već njihovo praktično delovanje.

Ako u našem organizmu prevlada jedan od ta dva principa i ako to potraje duže vreme, ravnoteža će biti poremećena i dovesti do nezdravog stanja, bilo na mentalnom, bilo na emotivnom, bilo na fizičkom planu.

Iako je kravlje mleko u pogledu jina i janga sasvim uravnoteženo (neutralno), većina makrobiotičara smatra da je insistiranje na obilju mleka i mlečnih proizvoda u ishrani na Zapadu direktni uzrok mnogih zdravstvenih poremećaja. Kravlje mleko ima previše kazeina, belančevine koju zapravo organizam teleta koristi za rast rogova i kopita.

Iako ne preporučuje većinu namirnica životinjskog porekla, makrobiotika nije isto što i vegetarijanstvo, jer dopušta, pa čak u nekim slučajevima i preporučuje, konzumiranje ribe.

Interesantno:

Nema sumnje da u poslednjim decenijama vegetarijanstvo polako "ulazi u modu". Registrovan je porast broja vegetarijanaca u svim zemljama, posebno među mladima. Danas su u SAD 2,5% odraslih i 2% dece vegetarijanci (oko 5 miliona ljudi), dok u Kanadi taj procenat iznosi 4% (oko 1 milion ljudi)

Za mnoge su etički razlozi da postanu vegetarijanci bitniji od zdravstvenih. Naime, etički vegetarijanci smatraju da nema potrebe masovno ubijati životinje radi ishrane ljudi ako se već od vegetarijanske hrane može živeti, i to još i zdravije nego od mesne. Etički vegetarijanci često ističu da čovek po prirodi nije mesožder, jer se građa njegovih organa za varenje znatno razlikuje od građe organa za varenje mesoždera. Čovekovi organi za varenje najsličniji su onima kod plodojeda, pa je izgleda po prirodi čovek i namenjen za ishranu žitaricama, orašastim plodovima, voćem i povrćem.

Pored toga, treba istaći i da čovek nema instinkte mesoždera, koji proždiru sirovo meso, i to pre svega creva i iznutricu (radi važnih enzima). Naprotiv, većini ljudi je prirodno odvratno da vidi krvavo meso, a kamo li da ubija životinje. "Kad bi klanice imale staklene zidove, većina ljudi postali bi vegetarijanci", izjavila je poznata zagovornica vegetarijanstva, Linda Makartni.

Razvoj saosećanja važan je za psihički i duhovni napredak čoveka, a svakako da saosećanje prema svim živim bićima, uljučujući i životinje, predstavlja bitan aspekt ne samo ljudske etike, nego i duhovnosti. Najvažnija dobit koju etički vegetarijanci imaju od svog opredeljenja jeste - mirna savest.

Postoji nekoliko stereotipnih prigovora vegetarijanstvu, ali postoje i dobro naučno zasnovani odgovori na njih. Ovde ćemo ih ukratko nabrojati. Najčešći medicinski prigovori vegetarijanstvu su sledeći:
1. da vegetarijanci ne unose dovoljno belančevina;
2. da se izlažu riziku od deficita esencijalnih aminokiselina;
3. da se izlažu riziku od deficita gvožđa, kalcijuma;
4. da imaju smanjen unos omega 3 masnih kiselina;
5. da se izlažu riziku od deficita vitamina B12.

Naučna istraživanja su nedvosmisleno pokazala da su vegetarijanci u proseku zdraviji i da žive duže.
Ako ste striktni vegan: konzumiranje isključivo biljnih namirnica (bez mleka, sira i jaja) - nosi određeni rizik od manjka vitamina B12, pa i zvanični sajt udruženja vegana Velike Britanije preporučuje striktnim veganima da uzimaju B12 suplemente.

Niz godina su se zvanični nutricionisti i lekari zaklinjali u mesnu ishranu, Ali, poslednjih decenija, istina je počela da izlazi na videlo. Ozbiljna istraživanja su pokazala da je ishrana zasnovana pretežno na mesu faktor rizika za neke od najozbiljnijih "civilizacijskih bolesti" - pre svega, srčana oboljenja i rak.

Svako ko iz ovog ili onog razloga želi da se hrani zdravije mora da uzme u obzir žalosnu činjenicu da nisu samo mleko i meso danas prepuni hormona, antibiotika i pesticida koji se nagomilavaju u njima tokom ishrane stoke, nego i da su konvencionalno gajene žitarice, voće i povrće tretirani raznim hemijskim preparatima, pre svega pesticidima i veštačkim đubrivima.