Otpornost bakterija na antibiotike postaje sve uočljivija. Veruje se da je uzrok tome raširena upotreba antibiotika u gajenju stoke i živine. Udruženja lekara pokrenula su inicijativu da se zakonom propiše da se antibiotici koriste samo u medicinske, a ne u komercijalne svrhe.

Pravi je trenutak da počnete da nabavljate suvo voće za zimu Najbolje je ono koje je sušeno prirodno, na suncu. Neka nova proučavanja pokazala su da određene vrste voća, kada se osuše, imaju čak veću koncentraciju korisnih materija nego sveže voće.

Veganska ishrana (isključivo biljna) sastoji se od sveže, organske hrane. Ona pruža mnoge zdravstvene prednosti – manje telesnih masnoća, niži nivoi holesterola i manji rizik od dijabetesa tip 2, kao i srčanih oboljenja. Ali, ona mora da bude dobro planirana, da ne bi došlo do nedostatka određenih materija, kao što je npr. jod.

Tri najznačajnije međunarodne organizacije FAO (Organizacija za ishranu i poljoprivredu UN), UNEP (Program za zaštitu životne sredine UN) i WHO (Svetska zdravstvena organizacija) su zajedno skrenule pažnju na povećanu osetljivost dece na pesticide, kao i na njihovu neophodnu zaštitu od hemikalija.

Trešnje i višnje – sveže i suve – spadaju u retke prirodne izvore melatonina, hemikalije koja kontroliše unutrašnji sat u organizmu koji reguliše san. Stručnjaci preporučuju da ih jedete sat vremena pre spavanja ili pre puta ako želite da spavate tokom vožnje.

Evo sjajnog primera da genetsko modifikovanje poljoprivrednih kultura uopšte nije neophodno. Nakon dvadeset godina pažljivog istraživanja i razvoja, švajcarski istraživač Markus Kobelt razvio je potpuno prirodnim metodima novu, izuzetno ukusnu i otpornu sortu jabuka - RedLove.

Evo nekoliko atraktivnih recepata, aktuelnih baš po ovim vrućinama:
- Vatrena voćna salsa - Potrebno je: pola velikog, zrelog avokada, dve pomorandže, dve kašike crnog luka, dve kašike crvene paprike, ljuta papričica, dve kašike peršuna, dve kašike mente

Umesto da baziramo ishranu na onome što mislimo da su ljudi jeli pre mnogo hiljada godina, više smisla bi imalo da se bavimo nutritivnim zahtevima savremenog čoveka i pronalaženjem najboljeg načina da počne da se hrani zdravije, tvrdi prof. dr Kirsten Gremilion, stručnjak za istoriju ishrane.

U vegetarijanskoj ishrani, nije dovoljno samo izbegavati određene namirnice – morate zameniti te namirnice drugim, koje obezbeđuju zadovoljavajuću količinu sličnih hranljivih sastojaka. Skoro svi poznajemo “vegetarijance” koji najviše vole da se hrane pomfritom i testeninama. To uopšte nije u duhu zdrave ishrane.

Mnoge biljke sazrevaju leti i dostižu vrhunac u rastu. U tom periodu treba koristiti hranu sa aktivnom, ekspanzivnom energijom kao što je lisnato povrće, letnje tikvice, slatki kukuruz i lokalno voće. Leti se mogu češće služiti sveže ili marinirane, presovane ili lagano prokuvane salate.

Osnovno pravilo glasi: smanjite unos zaslađenih napitaka! Umesto jednog zaslađenog pića – popijte čašu vode: na ovaj način možete da izbegnete da unesete čak i do 10 kašičica šećera dnevno manje!

Mnogi ljudi su navedeni da veruju da je ishrana lišena masti idealna za zdravlje srca. Ali, eliminisanjem prehrambenih izvora holesterola i zasićenih masti, zdravlje počinje postepeno da propada.

Veoma je mnogo ljudi koji nepravilno jedu voće. Poznavanje mehanizma ispravnog konzumiranja voća omogućava organizmu da iskoristi sve hranljive sastojke koji se u njemu nalaze. Šta je pravilno, a šta pogrešno, kada je o konzumiranju voća reč?

Ako ste imali prilike da negde probate miso supu, tradicionalno jelo dugovečnih Japanaca, sigurno ste se upitali - šta joj to daje tako prijatan miris i finu i neobičnu slankasto-kiselkastu notu, koja zagreva želudac i podstiče apetit? To je miso, aromatična fermentisana pasta od soje. Miso je odlična zamena za so i ima niz povoljnih dejstava na ljudski organizam.

Decenijama je puter (onaj obični, od kravljeg mleka) ocrnjivan kao nezdrav. Ali, istina je drugačija. Pokazalo se da su masnoće koje su hvaljene kao "zdravije" (na primer, hidrogenizovana biljna mast, ili margarin, i rafinisana biljna ulja) zapravo mnogo štetnije po zdravlje nego puter.

Makrobiotička filozofija življenja je nešto izuzetno što će, verujem, čovečanstvo prihvatiti u potpunosti. Holističko zdravlje, alternativna medicina i biološki čista hrana već su ušle u glavni tok ljudske zdrave misli koja spremno i odgovorno menja moderno društvo 21. veka u zdravije i srećnije društvo (piše: Mina Dobić).

Previše slani obroci dovode do stezanja arterija i smanjenja protoka krvi, nedvosmisleno je pokazalo kliničko ispitivanje objavljeno u Američkom žurnalu za kliničku ishranu.

Pored lako svarljivih, invertnih šećera – glukoze i fruktoze, koji mu daju sladak ukus i potrebnu energiju, med sadrži i kalcijum, kao i niz drugih korisnih sastojaka. Dokazano je i kliničkim ispitivanjima da med ima brojna povoljna dejstva na organe za varenje, organe za disanje, kao i na srce i krvne sudove.

Ista količina hrane drugačije utiče na gojenje zavisno od vremena kada se pojede, pokazalo je istraživanje Nortvestern univerziteta iz Čikaga, objavljeno u časopisu Obesity. Istraživači su zapravo nastojali da otkriju zašto su smenski radnici koji rade noću skloniji gojenju od prosečne populacije.

Gotovo pola veka su nitrati, kojima je posebno bogat spanać, dovođeni u vezu sa negativnim efektima po zdravlje. Najnovije istraživanje švedskog Karolinska instituta koje su vodili prof. Edi Vajcberg i prof. Jon Lundberg pokazalo je da spanać – nije za izbegavanje.