Neke namirnice otežavaju proces odvikavanja od pušenja. Reč je o namirnicama koje povećavaju kiselost organizma i teže da izbace nikotin iz njega, što dalje vodi ka povećanoj želji za pušenjem. U namirnice koje povećavaju kiselost, spadaju: meso, iznutrice, sirevi, jaja, sočivo, kikiriki i alkohol.

Ako ste nekad zašli u neku prodavnicu zdravije hrane, ili neku organsku pijacu (na Zapadu ili kod nas), možda ste bili iznenađeni kad ste videli sasvim obične, nevelike jabuke, kruške, šargarepe i slično ili žitarice i mahunarke sa etiketom "Organic" čija je cena viša od krupnih, sjajnih, okruglih primeraka kakve uobičajeno viđate u izlozima i na tezgama...

Da li znate da hrana može da utiče na vaše raspoloženje, a ne samo na vašu liniju? Kapsaicin, ljuti sastojak u papričicama, može u mozgu da podstakne navalu endorfina i stvori privremeno osećanje ushićenosti, kaže Pol Rozin, psiholog na Univerzitetu Pensilvanija, koji je istraživao kako ljudi reaguju na ljuto. Pre svega, za raspoloženje su odgovorni neurotransmiteri, hemikalije zadužene za komunikaciju između moždanih ćelija. Zovu ih i hormoni mozga.

Ako pratimo novija naučna saznanja, onda znamo da postoji nekoliko stvari koje nas mogu  zaštititi od hipertenzije, a i pomoći nam da je se oslobodimo. Mada ovo možda na prvi pogled zvuči paradoksalno, unošenje dovoljne količine čiste vode, praćeno svakodnevnom fizičkom aktivnošću (pola sata šetnje npr.) jedan je od faktora koji povoljno utiču na sniženje pritiska.

Preusmeravanje cirkulacije krvi je normalan postupak. Kad jedemo, najveći deo krvi se usmerava u organe za varenje tako što se na nekim drugim mestima zatvara kapilarna cirkulacija. Kad jedemo, otvara se više kapilara u organima za varenje, a manje u sistemu glavnih mišića. Potpuno otvorene za prolaz krvi će biti jedino one oblasti u kojima aktivnost zahteva hitniju isporuku krvi. Drugim rečima, sposobnost kapilara da uzmu krv određuje pravac i količinu protoka u bilo koji deo tela u datom trenutku.

Zatvaranje kapilarne mreže podiže pritisak

Kad ne pijemo dovoljno vode da zadovoljimo sve potrebe tela, neke ćelije dehidriraju, a neke deo svoje tečnosti daju krvi. Kapilarne mreže u nekim oblastima moraće da se zatvore da bi se prilagodile određenom slabljenju kapaciteta. Za krvne sudove nema drugog izbora osim da smanje svoj prečnik da bi se prilagodili manjku krvne tečnosti. Taj pro­ces počinje zatvaranjem nekih kapilara u manje aktivnim zonama. Inače, odakle bi došla dodatna količina krvi da se ti kapilari drže otvoreni? Količina koja nedostaje mora ili doći spolja, ili se mora uzeti iz nekog drugog dela tela!

Fizička aktivnost – regulator pritiska

 Obim aktivnosti kapilarnih mreža u telu određuje konačnu zapreminu krvi koja cirkuliše. Što više mišića se upotrebljava, više nji­hovih kapilara će se otvoriti i zadržati veću količinu krvi u okviru krvnih rezervi. Zato je fizičko vežbanje najvažnija komponenta za fizio­loško prilagođavanje onih koji pate od povišenog krvnog pritiska. To je jedan aspekt fiziologije hipertenzije. Kapilarna mreža mora ostati otvorena i puna i ne srne da pruža otpor cirkulaciji krvi. Kad se kapi­larna mreža zatvori i pruža otpor, samo će veći pritisak krvi koja pritiče obezbediti da neke tečnosti prođu kroz sistem.

 Još jedan razlog zbog koga kapilarna mreža može postati selektivno zatvorena je manjak vode u telu. Kad postoji manjak vode, neke ćelije će ostati bez dela svojih normalnih potreba, a neke druge će dobiti određenu racionisanu količinu da bi održale svoje funkrionisanje (kao što je objašnjeno, taj mehanizam uključuje filtriranje vode kroz ćelijsku membranu). Međutim, krv će obično zadržati svoj sastav. Ona to mora učiniti da bi zadržala normalan sastav elemenata koji stižu do vitalnih centara.

Gubitak osećaja žeđi je opasan

Kad izgubimo osećaj za žeđ (ili ne prepoznajemo druge signale dehidracije) i pijemo manje vode od dnevnih potreba tela, zatvaranje nekih kapilarnih mreža je jedini izbor da bi se ostali krvni sudovi održali punim. Pitanje je, koliko dugo to može da se nastavi? Odgovor je - dovoljno dugo da na kraju postanemo veoma bolesni. Ukoliko mudro ne promenimo paradigmu i profesionalno i u celini počnemo da prepoznajemo probleme povezane sa poremećajem metabolizma vode u ljudskom telu i raznolike signale te žeđi, kronična dehidracija nastaviće da uzima svoj danak i od naših tela i od društva.

 dr F. Batmanheliđ

iz knjige Vaše telo vapi za vodom

Gljiva koprinus (Coprinus comatus) spada u kategoriju jestivih gljiva i raste na najneobičnijim mestima, kao što su to npr. zelene površine u gradovima. Bogata je kalijumom, kalcijumom, gvožđem, bakrom, cinkom i nijacinom, i neobično za gljive, vitaminom C. Ono što je posebno interesantno jeste da neka od najnovijih istraživanja pokazuju da ova gljiva ima znatan efekat u redukovanju šećera u krvi.

Prošle godine je kod nas donet zakon o alternativnoj medicini, kojim je homeopatija ubrojana u zvanične metode lečenja. Po našem zakonu, homeopatijom mogu da leče samo zdravstveni radnici (lekari, stomatolozi, farmaceuti), a ostavljena je mogućnost da to budu i školovane homeopate, kao saradnici u okviru neke licencirane lekarske ordinacije.

Začini su nekad bili skuplji od zlata. Mogli su da ih nabave samo veoma bogati. Potraga za začinima bila je takođe jedan od motiva da se umesto karavanskog pronađe plovni put za Indiju, kako bi se oni lakše dobavljali, pa je greškom otkrivena - Amerika. Danas začine možemo da kupimo u svakoj samousluzi i uzimamo ih zdravo za gotovo. Ali, znamo li koliko su oni korisni po zdravlje…?

Reiši - Ganoderma lucidum - sadrži visoku koncentraciju organskog germanijuma, polisaharide i tripertene, aktivne komponente za koje su istraživanja pokazala da jačaju naše imunološke ćelije i imuni sistem.

Naturopatija (kod nas poznatija kao naturologija, ili prirodna medicina) je alternativna medicina koja stavlja naglasak na urođenu sposobnost tela da se isceli i da održava samo sebe. Naturopati umesto hemijskih medikamenata ili hirurših zahvata koriste prirodne lekove, kao što su to biljke i hrana, sunčeva svetlost, voda, vazduh, masaža, kiropraktika...

Su đok terapija je delo korejskog naučnika prof. Parka Džae Vua, zasnovana na potpuno prirodnim principima, nema nikakvih štetnih efekata, a lako je može naučiti gotovo svako. Iako ima slične polazne postavke kao tradicionalna kineska medicina (principi energetske povezanosti svih delova tela energetskim kanalima ili meridijanima), ovo je jedna sasvim nova terapija, jednostavna i lako proverljiva u praksi.

Savremeni način života, „brza hrana” i premalo fizičkih aktivnosti donose i brojna oboljenja, sa kojima se sve teže borimo. Jedan od neophodnih balansa, koji je često zapostavljen u nutricionističkim savetima, jeste ravnoteža kiselosti i baznosti krvi.

Homeopatija je holistička nauka, jer posmatra čoveka u njegovoj sveukupnosti, odnosno kao biće koje poseduje intelekt, emocije i fizičko telo i na taj način i pristupa njegovom lečenju. U okviru celokupne medicine, homeopatija bi se mogla definisati i kao regulaciona terapija, jer je njen cilj da uz pomoć prirodnog leka, koji odgovara svakom pojedinom pacijentu u njegovom individualnom načinu reagovanja na bolest, pokrene sopstvene telesne mehanizme regulacije.

Acetil-salicilna kiselina ima niz povoljnih dejstava na ljudski organizam, i to je iskorišćeno još 1898. za proizvodnju jednog od najstarijih lekova, aspirina, za koga se tvrdi da ima mnogostruka dejstva. Ta dejstva su zaista i dokazana... Ipak, postoji i prirodan izvor acetil-salicilne kiseline, a to je organski gajeno voće i povrće.

Američki Nacionalni institut za rak procenjuje da je oko jedne trećine svih vrsta raka u vezi sa ishranom. Hrana može da vam naškodi, ali i pomogne. Mnoge namirnice koje svakodnevno koristimo u ishrani bogate su sastojcima koji mogu da se bore protiv raka, od antiokisidanata koji neutralizuju oštećenja koja prave slobodni radikali do moćnih fitohemikalija koje naučnici još uvek istražuju.