Uprkos novim popularnim teorijama ishrane koje preporučuju drastično smanjenje ugljenih hidrata, najduže i najobimnije dosadašnje istraživanje utvrdilo je da je i premali i preveliki unos ugljenih hidrata podjednako štetan, dok je umeren unos suštinski važan za zdravlje.
Istraživanje nedavno objavljeno u časopisu The Lancet Public Health pratilo je 15.000 odraslih tokom 25 godina da bi odredilo koliko unos ugljenih hidrata utiče na njihovo zdravlje i rizik od preuranjene smrti. To istraživanje je takođe uključilo metaanalizu koja je pokrila sedam velikih istraživanja koja su ispitivala odnos između ugljenih hidrata i ljudskog zdravlja. Ta druga analiza uključila je gotovo pola miliona ljudi širom sveta (oko 430.000).
Oba istraživanja su pokazala da i ishrana sa premalo ugljenih hidrata i ishrana sa previše ugljenih hidrata vodi prevremenoj smrti. Preciznije, ishrana koja sadrži manje od 40% ugljenih hidrata je štetna po zdravlje i dužinu životnog veka, a isto tako, ishrana u kojoj ugljeni hidrati učestvuju sa više od 70% je takođe na isti način štetna.
Ali tu nije kraj priče. Istraživači su proučili čime su ljudi zamenili ugljene hidrate (kad ih konzumiraju manje) i kako je to dugoročno uticalo na zdravlje. Utvrdili su da su oni koji su zamenili ugljene hidrate proteinima i mastima životinjskog porekla imali kraći životni vek nego oni koji su zamenili ugljene hidrate proteinima i mastima iz biljnih izvora - tu spadaju povrće, orašasti plodovi, čak i kikiriki puter.
Obe studije koje su bile uključene u ovaj članak zaključile su da ugljeni hidrati igraju važnu ulogu u održavanju optimalnog zdravlja. Ali, potrebno je da se oni konzumiraju umereno, jer ne valja ni da se unose premalo, ni previše. I drugo, ako hoćete da zamenite kalorijski unos iz ugljenih hidrata kalorijama iz proteina i masti, onda je korišćenje biljnih izvora proteina i masti korisnije po zdravlje nego korišćenje proteina i masti životinjskog porekla.
Kratki podsetnik
U osnovi postoje tri klase ugljenih hidrata: šećeri (glukoza, fruktoza, sukroza i galaktoza), skrob i dr. složeni ugljeni hidrati koji se pri varenju razlažu na glukozu, i vlakna - nesvarljivi ugljeni hidrati koji predstavljaju hranu za crevne bakterije. Preporučljivije je i zdravije koristiti složene ugljene hidrate, ili šećere u kombinaciji sa vlaknima, kakve nalazimo u voću, povrću, integralnim žitaricama, nego rafinisane šećere u njihovom izolovanom obliku.
Originalni članak o ovom istraživanju možete naći na sledećem linku:
https://www.thelancet.com/journals/lanpub/article/PIIS2468-2667(18)30135-X/fulltext
