Lepi beli pokrivač za nekoliko dana su zamenili blato i kiša. Bez obzira na to, imamo osećaj da je zima prošla, a ovo varljivo sunce nas mami da razmišljamo o bašti i započnemo kupovinu semena. Međutim, pre semena čeka nas ozbiljan matematički posao koji će nam pomoći da se bolje organizujemo.
Kada radimo planiranje bašte, često postavim pitanje na koje odgovor dobijemo tek nakon mesec dana. Razmišljamo o sopstvenoj bašti, radujemo se vremenu koje ćemo u njoj da provedemo, naša baštica će biti prepuna plodova i boja, a vadićemo zdrave rotkvice, lukove, brati paradajz, papriku itd.
Kada, tokom obuka i konsultacija, počnemo sa planiranjem, najpre pričamo o vrstama koje možemo da sejemo i sadimo i o veličini prostora koji imamo ali to nije jedino što utiče na listu za kupovinu semena. Kada postavim pitanje: "A šta VI želite da gajite i u kojim količinama?", nastaje zbunjenost jer svi znamo šta od povrća postoji, šta može da se kupi na pijaci, u marketu, sećamo se šta smo brali u bašti naše bake... Najčešće se srećem sa odgovorom koji ukazuje da mi kao potrošači ne znamo koje povrće (i voće) trošimo, u kojim količinama, ne vodimo evidenciju o nabavci, samo odemo na pijacu, kupimo... Povrće je nekada bilo jeftino, a mi "zemlja mesa", i sem kupovine plodova za pripremu zimnice, ostala potrošnja nije previše opterećivala kućni budžet. Danas se situacija promenila, sem što je cena povrća porasla, brinemo i o njegovoj zdravstvenoj bezbednosti i o racionalnom korišćenju resursa.
Pre crtanja plana i pravljenja liste za kupovinu semena uvek treba da postavimo nekoliko pitanja: Kako se hranimo? Koliki udeo u našoj svakodnevnoj ishrani čini povrće? Koje povrće? Šta jedemo češće? Šta jede naša porodica? Da li stariji članovi ne mogu da jedu neke vrste povrća, a šta jedu mališani? Šta najviše kupujemo na pijaci, da li sve iskoristimo... Izbor povrća koje koristimo u ishrani vezan je i za mogućnosti njegovog skladištenja i čuvanja.
Tip ishrane (tradicionalna srpska kuhinja, mediteranska kuhinja, vegetarijanski ili makrobiotički način, ishrana sirovim namirnicama, razne dijete) i naše navike, nedeljni jelovnik, godine članova porodice i njihovo zdravstveno stanje predstavljaju osnovu za pravljenje liste kultura koje planiramo da gajimo. Da bismo dobili odgovor na pitanje šta najčešće kupujemo, 30 dana treba da vodimo evidenciju o nabavci, a zatim radimo analizu. Ja to radim preko jelovnika, upišem šta kuvam i koliko puta nedeljno i mesečno, preračunam koliko je to glavica luka, šargarepa, kesica graška i drugog povrća i onda pomnožim sa prosečnom gramažom.
Tek nakon odgovora na gorepostavljena pitanja stvaraju se uslovi za početak pravljenja rasporeda kultura i plana radova tokom godine.
Naredno pitanje je: kada želimo da u bašti uberemo željene kulture. Grašak nam se jede pred leto, a treba ga i ostaviti za zimu. Šargarepa iz prolećne setve se troši do jeseni, a treba nam do kasnog proleća. Imamo sezonsko povrće i ono koje trošimo tokom zime u kilogramima, 4 godišnja doba (zbog klimatskih promena uslovna 2), a baštu fiksne površine. Sada na scenu stupa gorepomenuta matematika. Najčešće, zbog raspoložive površine moramo da se odlučimo šta nam je prioritet.
Više o značaju povrća u ishrani, izboru kultura, planiranju bašte i brojnim agro i biotehničkim merama saznajte na obukama organizuje udruženje Organska bašta, a koje počinju u martu.
Početni nivo - 1. mart 2019. online obuka popunjen broj
Početni nivo - 2. mart 2019. obuka u učionici, Beograd 15 časova teorije + 5 časova prakse
Srednji 1 nivo - 23. mart 2019. obuka u učionici, Beograd 15 časova teorije + 5 časova prakse
Početni nivo - 1. april 2019. online obuka 15 časova teorije + 5 časova prakse + 3 časa gratis
Detaljnije inoformacije o ovome možete potražiti
preko ovog linka
Snežana Ognjenović
