Karfiol sadrži iznenađujuće veliku količinu vitamina C, tako da u sto grama svežeg karfiola dobijate gotovo 80% dnevne doze.
Kada se ovome doda velika količina folne kiseline (vitamina B...), karfiol je namirnica za koju se može reći da deluje preventivno protiv nastanka srčanih oboljenja, pomažući da se smanji nivo homocisteina u krvi (danas se smatra da je povišen nivo homocisteina više rizičan po zdravlje srca i krvnih sudova od povišenog holesterola). Bogatstvo ovim materijama takođe ga čini poželjnom namirnicom u prevenciji reumatskih oboljenja i razvoja multiple skleroze.
Ipak, ono što karfiol izdvaja među ostalim povrćem, jeste sadržina aktivnih materija (glukozinata, tiocijanata i sulforafana) koje deluju preventivno protiv raka, posebno raka dojke.
Karfiol je i dobar izvor vitamin K, neophodnog za metabolizam kalcijuma. Bogat je i kalijumom, fosforom i sumporom.
Može se konzumirati presan, u salati (što maksimalno čuva vitamin C), a ako ga kuvate, najbolje je kratko kuvanje na pari koje u najvećoj meri čuva korisne materije koje karfiol sadrži.
