Metabolizam u velikoj meri određuje kojom brzinom će vaš organizam sagorevati kalorije. A "podstaći" metabolizam nije tako lako kao što se misli. Neke metode koje se koriste u dijetama mogu čak da trajno poremete metabolizam.
Izostavljanje čitavih grupa namirnica. Na primer, ugljenih hidrata. Mnogi izbegavaju voće zbog "suviše šećera", a neki potpuno izostavljaju žitarice. Međutim, isključivanje ovih grupa namirnica lišava organizam biljnih vlakana, koja su suštinski važna za održavanje tempa metabolizma. Dovoljno biljnih vlakana čak pomaže mršavljenje. Ukratko, nema nikakve potrebe da izbacujete bilo koje prirodne namirnice iz svoje ishrane, osim ukoliko niste alergični na njih.
Izbacivanje proteina životinjskog porekla. Ishrana zasnovana na biljnim namirnicama je sasvim u redu. Ali, ako ne zamenite proteine koje obično dobijate iz mleka, mlečnih proizvoda i jaja odgovarajućom količinom biljnih proteina, organizam neće reagovati na dijetu onako kako ste očekivali. Veća količina proteina u ishrani navodi organizam da sagoreva više energije, gradi mišićnu masu i pomaže da izbegnete skladištenje masti. Zapravo, ishrana sa više proteina pomaže i da smršate. Dakle, ukoliko niste deklarisani vegan, nema nikakvog razloga da izbegavate mleko, sir i jaja.
Odricanje od masnih namirnica. Masti nas ne čine debelim - to je sada već poprilično jasno u nutricionizmu. Naprotiv, izbacivanje masti (i njihova gotovo neminovna zamena šećerom), može samo da doprinese da se ugojimo. Masti su nam potrebne da ostanemo zdravi, jer se bez njih metabolizam značajno usporava, kako bi mogao da očuva što više uskladištenih masti. Zdrave masti kao što su avokado, maslinovo i kokosovo ulje nikako ne treba izbegavati, a zasićene masti iz mlečnih proizvoda su takođe sasvim ok, samo u umerenim količinama.
Korišćenje "dijetalnih" namirnica. Ovde se misli na visokoprerađene industrijske namirnica koje se deklarišu kao "dijetalne". Nutricionisti kažu da je potrebno manje energije da se svari prerađena nego celovita hrana, što bi značilo da u ukupnom zbiru iz "dijetalnih" nemirnica dobijete više kalorije nego što biste od normalne hranu. Ni nutricionistički ni u svrhu dijeta ove namirnice nisu ništa bolje od uobičajene hrane.
Preterivanje sa treninzima. Intenzivan trening može da ubrza metabolizam, ali postoji granica. Kada se ona pređe, što više vežbate, to sporije organizam sagoreva kalorije! Više vežbanja ne znači da ćete brže smršati, pogotovo ne ako ne promenite ishranu.
"Detoksikacija" pomoću sokova. Uprkos svoje ogromne popularnosti, ovo, nažalost, i nije baš dobar metod. Tečna hrana nikako ne može da ubrza metabolizam (ni mršavljenje). Preterana upotreba sokova i smutija može da ozbiljno poremeti metabolizam. Nikako nije dobro unositi previše šećera, a malo proteina.
Ograničavanje kalorija. Telesne masnoće su važan deo organizma. One vam daju energiju nakon što sagorite ugljene hidrate. Dugotrajna restrikcija unosa kalorija ne samo da će dovesti do gubitka tih masnoća, već i do usporavanja metabolizma i gubitka mišićne mase. To nije dobro. Ne zaboravite da je jedan od najvažnijih organa - srce - takođe mišić.
