Možda niste znali, ali korisna crevna flora (probiotici) može da igra značajnu ulogu u održavanju imuniteta organizma, pa time i u prevenciji i zaštiti od prehlada i gripa.
Šta su probiotici? Jednostavno rečeno, to su “dobre” bakterije koje borave u našim crevima i bore se protiv infekcija koje su prouzrokovali virusi, gljivice i paraziti. A kada se te “dobre” bakterije u crevima unište korišćenje antibiotika, često organizam ostaje podložniji bakterijama i virusima koji slede.
Stvar je u sledećem: u današnje vreme se antibiotici previše prepisuju. Jedno od najskorijih proučavanja, Medicinskog fakulteta Univerziteta Pensilvanija, utvrdilo je da lekari često zloupotrebljavaju antibiotike kad leče pacijente koji su hospitalizovani zbog infekcija respiratornog trakta. To proučavanje koje je objavljeno u časopisu Infection Control and Hospital Epidemiology, utvrdilo je da su lekari u nekoliko pensilvanijskih bolnica koristili antibiotike da leče pacijente sa virusnim infekcijama, koje ne reaguju na te lekove.
Radi poređenja, prema jednom drugom proučavanju obavljenom u Kini, deca starosti tri do pet godina, koja su bila lečena dvema vrstama probiotika, imala su 63% manje temperature, 54 % smanjen kašalj i 44 % smanjenja curenja iz nosa. Takođe, kod dece koja su lečena probioticima, korišćenje antibiotika bilo je smanjeni 80% više u odnosu na kontrolnu grupu dece koja je dobijala placebo.
Ovo proučavanje je navelo autore da zaključe da je svakodnevna konzumacija probiotika značajno smanjila incidencu (učestalost i proširenost) i trajanje respiratornih infekcija kod male dece. Probiotici se mogu naći u suplementima, ali ih ima i u hrani (i to ne samo u jogurtu, mada je jogurt obar za početak)
Evo kako probiotici mogu da vam pomognu da lakše prebrodite sezonu prehlade i gripa, i uopšte, na koje načine doprinose zdravlju:
Poboljšavaju imune reakcije. Jedna od glavnih funkcija korisnih bakterija je da stimulišu imune reakcije. Ukoliko konzumiramo hranu bogatu probioticima i održavamo zdravu crevnu floru, to nam pomaže i da imuni sistem ostaje zdrav, utvrdilo je jedno proučavanje manjeg obima.
Poboljšavaju zdravlje organa za varenje. U našem digestivnom traktu živi preko 1000 raznih vrsta bakterija. U stvari, bakterija u našem telu ima 10 puta vie nego telesnih ćelija! A kad koristimo antibiotike, pored štetnih bakteija oni pobiju crevnu floru koja nam pomaže da varimo. Zato lekari nakon terapije antibioticima često preporučuju probiotike. Ali, probiotici pomažu i da creva bolje funkcionišu, jer je eksperimentalno dokazano da smiruju mišiće probavnog trakta (značajno kod nervoze želuca i sindroma nadražljivih creva).
Poboljšavaju zdravlje urinarnog trakta. Istraživači tvrde da su probiotici – posebno laktobacili – uspešno korišćeni za tretiranje upornih infekcija urinarnog trakta kod žena.
“Ako se ženama koji pate od upornih urinarnih infekcija koje se vraćaju dajete laktobacile, oni mogu da normaliziju vaginalnu floru i spreče infekcije”, kažu istraživači Medicinskog fakulteta Miler, Univerziteta u Majamiju.
Pomažu da se obuzdaju alergije. Finski istraživači Univerziteta Helsinki ukazuju da bi kod ljudi alergičnih na polen, mačke, prašinu, plesni – probiotici mogli da pomognu da se smanji intenzitet alergija.
Izvori:
www.greenmedinfo.com
www.huffingtonpost.com
http://health.usnews.com
http://abcnews.go.com
