U ovom članku naći ćete odgovore koje je renomirani makrobiotičar Edvard Esko dao na razna pitanja: šta lekari misle o makrobiotici, koliko puta nedeljno treba jesti meso, da li sportisti mogu da budu vegetarijanci...
Postoje li štetne namirnice
Sa gledišta makrobiotike, najveći broj namirnica nije ni štetan ni koristan sam po sebi. Stvar je u tome kako ih koristimo – koliko često, u kojim količinama i u kombinaciji sa kojim drugim namirnicama.
Kratki uvod u makrobiotiku (2)
Prema makrobiotici, većina bolesti ne dolazi spolja. I zdravlje i bolest u velikoj meri stvaramo mi sami. Bolest nastaje ako poremetimo prirodnu ravnotežu jin i jang energija unutar svog sistema.
Kratki uvod u makrobiotiku (1)
Ako ste imali prilike da probate neko jelo pripremljeno po principima makrobiotike, u restoranu ili kod prijatelja, sigurno ste primetili da je veoma lako i da ne opterećuje stomak, tako da se posle jela osećate sveže i lagano.
Priprema povrća u makrobiotičkoj kuhinji
Priprema povrća u makrobiotičkom pristupu je slična pripremi u drugim pristupima ishrani. Pripremite povrće tako da u obrok uvrstite sladak, kiseo, gorak, slan i opor ukus. Kombinacija ovih ukusa je kamen temeljac makrobiotičke kuhinje.
Ishrana po makrobiotičkom kalendaru
Jedna od najvažnijih oblasti makrobiotičke nauke je podela na pet elemenata: vatra, zemlja, metal, voda i drvo. Svaki od ovih elemenata odgovara određenom godišnjem dobu, sa svojim osobinama i izborom hrane.
Plan makrobiotičke ishrane
Standardna makrobiotička ishrana sastoji se od: 50% integralnih žitarica, 25% sezonskog povrća, 10% proteina, 5% algi, 5% supe ili čorbe i 5% voća, orašastih plodova ili semenki.
Kako se pravi pirinčani hleb
Kaju je japanska reč za žitarice koje se kuvaju dok ne postanu mekane i kremaste. Žorž Ošava je smislio izvrsni pirinčano-pšenični kaju hleb, koji je vrlo popularan u makrobiotičkim domaćinstvima širom sveta.
Ljuto je jesenji ukus
Ljut ili veoma začinjen ukus korespondira sa jesenjom oštrinom i daje vruću ili disperzivnu energiju. Ljuta hrana ima snažnu uzlaznu energiju usmerenu ka spolja koja stimuliše cirkulaciju i pomaže izbacivanje supstanci iz dubine tela prema površini.
Makrobiotika u leto
Mnoge biljke sazrevaju leti i dostižu vrhunac u rastu. U tom periodu treba koristiti hranu sa aktivnom, ekspanzivnom energijom kao što je lisnato povrće, letnje tikvice, slatki kukuruz i lokalno voće. Leti se mogu češće služiti sveže ili marinirane, presovane ili lagano prokuvane salate.
Bolje miso - nego so
Ako ste imali prilike da negde probate miso supu, tradicionalno jelo dugovečnih Japanaca, sigurno ste se upitali - šta joj to daje tako prijatan miris i finu i neobičnu slankasto-kiselkastu notu, koja zagreva želudac i podstiče apetit? To je miso, aromatična fermentisana pasta od soje. Miso je odlična zamena za so i ima niz povoljnih dejstava na ljudski organizam.
Hrana je energija i lek
Makrobiotička filozofija življenja je nešto izuzetno što će, verujem, čovečanstvo prihvatiti u potpunosti. Holističko zdravlje, alternativna medicina i biološki čista hrana već su ušle u glavni tok ljudske zdrave misli koja spremno i odgovorno menja moderno društvo 21. veka u zdravije i srećnije društvo (piše: Mina Dobić).
Kako se kuva zimi
Sva hrana uspeva sezonski, a svaka sezona ima karakterističnu energiju koja se upija i prenosi putem hrane. Mi, u makrobiotici, kuvanje prilagođavamo godišnjim dobima da bismo vodili računa o zakonitostima promene energije u telu i u spoljašnjoj okolini.
10 saveta za “brži”, a zdraviji ručak
Kada smo pretrpani poslovnim, porodičnim, društvenim ili bilo kakvim drugim obavezama, mogućnosti da primenjujemo npr. makrobiotička pravila u ishrani su, iskustvo govori, vrlo male. Ipak, postoje i praktična rešenja za takve situacije.
Upotreba ulja u makrobiotici
Masti daju ravnotežu hrani i sitost obrocima. Poput soli, lako je preterati sa količinom. Previše ulja uništava ukus hrane, pogotovo prirodno slatkog povrća, povećava masnoću kože, razređuje krv i limfu. Lako možemo preterati sa uljem ako se hranimo žitaricama, mahunarkama i semenkama, jer sve one već sadrže one nezasićene masne kiseline koje su potrebne telu.
U skladu sa okruženjem
Zdravlje je ravnoteža, harmonija jina i janga. Zdravlje je ravnoteža između unutrašnje i spoljašnje sredine, mentalnih i fizičkih aktivnosti, hrane biljnog i životinjskog porekla, kuvane i presne hrane, soli u ulja, i između bezbrojnih povezanih činilaca. Jin i jang, univerzalne sile širenja i skupljanja, kreiraju sve pojave. Ekstremno jang, u spektru hrane, su meso, živina, jaja, tvrdi mlečni proizvodi, rafinisana so, i oni su prejaki za svakodnevnu upotrebu. Krajnje jin namirnice su meki mlečni proizvodi, tropsko voće i povrće, med i šećer, kafa i drugi stimulatori i alkohol, i njihova energija je previše ekspanzivna za svakodnevnu upotrebu.
Hrana je energija
Praksa makrobiotike se zasniva na shvatanju hrane kao energije. Elektroni i protoni nisu čvrste čestice, već zgusnuti paketi energije. Zapravo, sve je energija, sve se sastoji od vibracije. U savremenom nutricionizmu hrana se smatra materijom. Ali u stvarnosti, postoje nevidljive osobine hrane (kao i samog života) koje se ne mogu izmeriti naučnim metodima. Mi moramo da te nevidljive kvalitete opazimo direktno ili pomoću intuicije.
Makrobiotika
Kod nas se termin makrobiotika povezuje sa japanskim učenjima, konkretno sa poznatim imenima Mičija Kušija, Evelin Kuši i Žorža Ošave. Malo je poznato da je sama reč "makrobiotika" u stvari grčka (znači dug ili veliki život) i da se makrobiotika zasniva na istim principima kao i Hipokratova prirodna medicina, čija je jedna od osnovnih postavki bila "neka tvoja hrana bude tvoj lek".
Praksa savremene makrobiotike je na konkretnim primerima pokazala koliko pažljivo planirana i uravnotežena ishrana može da učini za organizam. Polako ali sigurno korekcije ishrane, praćene korekcijama načina života u celini, ispravljaju energetske neravnoteže u organizmu, a sa povratkom ravnoteže nestaju i simptomi zdravstvenih poremećaja koji su bili njen izraz. Mnogim ljudima izgleda naprosto neverovatno kako jednostavne promene ishrane i načina života mogu dovesti do zdravstvenih poboljšanja. Da je to zaista moguće, danas postoji već dosta autentičnih svedočanstva raznih ljudi. Jedno od najpoznatijih je iskustvo srpske novinarke Mine Dobić, danas jedne od vodećih makrobiotičarki u svetu. Svoje izlečenje od raka uz pomoć prirodnih metoda makrobiotike opisala je u poznatoj knjizi "Moj život je kao feniks".
Neka tvoja hrana bude tvoj lek
Osnovna ideja makrobiotičke ishrane je uravnotežavanje dva osnovna principa, ili sile, koje deluju u kosmosu, a koje se u kineskoj i japanskoj filozofiji nazivaju jin i jang. Možemo ih zvati muškim i ženskim principom, aktivnim i pasivnim principom i raznim drugim imenima, ali nije bitan naziv već njihovo praktično delovanje.
Ako u našem organizmu prevlada jedan od ta dva principa i ako to potraje duže vreme, ravnoteža će biti poremećena i dovesti do nezdravog stanja, bilo na mentalnom, bilo na emotivnom, bilo na fizičkom planu.
Pirinač je fin
Sve integralne žitarice su pogodne za ljudsku ishranu, ali po svojim izbalansiranim svojstvima prvo mesto zauzima pirinač - mrki, ili integralni pirinač. On ima najuravnoteženiji odnos jina i janga, što se ogleda u njegovoj gotovo savršenoj ravnoteži između minerala, belančevina i ugljenih hidrata. Zahvaljujući ovome, on ima posebno umirujuće dejstvo na centralni nervni sistem. Zato je pogodan da bude osnov ishrane i zato mu makrobiotičari daju prednost u odnosu na sve ostale žitarice.
preporučujemo vam
posetite naš edukativni veb sajt
potražite naš besplatni časopis u prodavnicama zdrave hrane
