Najčešći uzroci glavobolje su stres, tenzija, anksioznost, alergije, anemija, konstipacija, preterano konzumiranje kafe, naprezanje očiju, nedostatak sna, glad, problemi sa sinusima, nedostatak vitamina B, dehidracija, hormonska neravnoteža, konzumiranje alkohola i duvana ili izlaganje supstancama koji iritiraju kao što su to atmosferski zagađivači ili parfemi. Migrene su, specifično, rezultat poremećaja cirkulacije u glavi. Ali, glavobolje mogu biti i simptom nekog drugog oboljenja.

Jedino ulja koja snižavaju i ukupni holesterol i LDL (loši holesterol) a ne utiču na HDL (korisni holesterol) jesu korisna po organizam. To su: mononezasićene kiseline iz maslinovog ulja, badema, lešnika i oraha. 

Pod išijasom se podrazumeva niz simptoma u koji spada i bol koji može biti posledica pritiska na jedan od pet nervnih korena iz kojih izlazi nervus ishiadicus, ili njihove iritacije, ili pritiskom I iritacijom samog išijasnog nerva. Bol se obično oseća u donjem delu leđa, u zadnjici i/ili u raznim oblastima noge ili stopala. Bol ponekad može da bude veoma jak, a praćen je utrnulošću, slabošću mišića i teškoćom da se pokrene ili kontroliše noga. Tipično je da se ti simptomi osećaju samo na jednoj strani tela.

Oboljenja i tegobe reumatskog tipa pogađaju uglavnom starije osobe. Reumatske tegobe obično javljaju u jesen i zimu, kada je hladno i vlažno, ali ih neki osećaju i početkom proleća.
Reuma ima raznolike simptome, ali su to uglavnom bol u zglobu, otežana pokretljivost zgloba, otok i crvenilo na koži, bolna osetljivost na dodir i pokret. Bolovi u leđima takođe mogu biti jedan od simptoma. Ishrana bogata povrćem i voćem i kretanje, naročito vežbe koje dobro razgibavaju, podmazuju i prokrvljuju zglobove, kao što su taj či i joga, odlična su prevencija protiv reume, a i pomoć u ublažavanju simptoma, ako se već jave.

Najvažniji uzroci hipertenzije su stres i pogrešan način života. Ljudi koji su obično napeti pate od visokog krvnog pritiska, posebno kada su pod stresom. Ako se stres nastavi na duži period, pritisak može ostati permanentno iznad normale. Neredovan način života, pušenje i prekomerna konzumacija intoksikanata, kafe, čaja, gaziranih pića, rafinisane hrane, obične kuhinjske soli, uništava normalan životni tok.
Pritisak se snižava, a zakrčenje krvnih sudova umanjuje tako što se počne s primenom ishrane bazirane na dovoljnoj količini voća, smanjenim unosom proteina i prelaskom na ishranu bez mesa. Prirodna ishrana, sastavljena od svežeg voća i povrća, korisna je da bismo se oslobodili otrova iz tela.

Povišeni pritisak povećava rizik od srčanih bolesti, bolesti bubrega, ubrzava arteriosklerozu i aterosklerozu i oštećenje mozga. Rano dijagnostikovanje visokog krvnog pritiska je veoma važno kako bi se sprečile ili usporile moguće komplikacije.
Ograničavanje unosa kofeina i prestanak pušenja cigareta kod osoba koje pate od hipertenzije može da pomogne da održimo pritisak pod kontrolom.
Prestanak pušenja i fizičko kretanje u kombinaciji snižavaju rizik od nastanka komplikacija više nego uklanjanje svih ostalih faktora rizika zajedno, uz adekvatnu kontrolu vrednosti samog krvnog pritiska.

Dokazano je da unošenje zasićenih masnoća iz hrane ima 4 puta veću sposobnost da podigne nivo holesterola u krvi nego unošenje hrane koja sadrži sam holesterol.

Zasićene masnoće životinjskog porekla, koje se nalaze u mesu i mlečnim proizvodima (puter, punomasno mleko i njegovi proizvodi) su glavni i osnovni faktor podizanja nivoa holesterola u krvi.

Kako sprečiti pojavu hemoroida? Pre svega, promenom načina života i ishrane. Ishranu bi trebalo obogatiti vlaknima (integralne žitarice, mekinje, voće, povrće), jer ona utiču na kvalitet stolice koja bi trebalo da bude meka, žitka i redovna.
Način pražnjenja je takođe jako bitan: sedenje na šolji ne sme da bude kratko, uz previše napinjanja, ali nije poželjno ni predugo.

Ako želite da smršate, nije neophodno, a nije ni preporučljivo da držite rigorozne dijete. Dovoljno će biti da pređete na neki oblik uravnoteženije ishrane.

Kod nekih ljudi, imuni sistem indentifikuje netoksične supstance kao napadače i bela krvna zrnca reaguju, nanoseći više štete telu nego sama supstanca, tako da alergijska reakcija postaje bolest sama po sebi.Alergije su neprimerena reakcija imunog sistema na supstance koje nisu štetne. Supstance koje izazivaju alergijske reakcije nazivaju se alergeni. Skoro sve može biti alergen, ali najčešći su: polen, prašina, određeni metali (najčešće nikl), životinjska dlaka, neki lekovi kao što su penicilin i aspirin, buđ… Hrana takođe može da isprovocira alergijsku reakciju, najčešće je to čokolada, mlečni proizvodi, jaja, jagode i pšenica.