Naut ili leblebija pripada porodici mahunarki. I dok je na Istoku vrlo čest sastojak mnogih jela, kod nas se još uvek najčešće koristi kao grickalica. Malo se zna da je ova mahunarka vrlo ukusna i hranljiva ali i da pruža velike mogućnosti za pripremu.

Pasulj se s pravom naziva i biljno meso, jer osim cistina i metionina sadrži sve ostale aminokiseline. Zbog ovog svojstva odlično se kombinuje sa žitaricama kao što su ječam, pšenica, raž ili kukuruz.

Avokado je voćka bogata mastima, ima ih oko 23 %. Sadrži dijetna vlakna i bogat je mineralima kao što su bakar, magnezijum, mangan, a sadrži i određene količine gvožđa, kalcijuma, joda, selena, cinka i fosfora.

Posle pšenice, najčešće korišćena žitarica u svetu je pirinač. I u našoj kuhinji pirinač je dosta zastupljen, ali nažalost u najvećoj meri još uvek se više koristi beli, rafinisani pirinač.

Kupus spada u zeleno lisnato povrće, iz roda kupusnjača (ili krstašica), danas već poznatih po njihovom antikancerogenom dejstvu. Može da se jede sirov u salatama, ili kuvan, u raznim jelima. 

Kinoa potiče sa Anda. Ubraja se u žitarice, iako je u stvari reč o semenu biljke čiji je latinski naziv Chenopodium quinoa, a čiji „rođaci“ su cvekla i spanać. Ne sadrži gluten, pa je mogu slobodno koristiti i osobe koje pate od celijakije.

Ječam je jedna od najstarijih žitarica. Izgledom podseća na pšenicu. Za ljudsku ishranu koristi se ječam očišćen od pleve koji se može naći u prodavnicama pod nazivom geršla.

Heljda je poreklom iz Azije gde je korišćena još 6000 godina pre nove ere, a u Evropi je od 4000 godina pre nove ere. Samo pre stotinak godina se mnogo više koristila u ishrani, a danas je gotovo zaboravljena.