Malina je zaista domaći specijalitet, jer je, verovali ili ne, Srbija druga u svetu po proizvodnji ovog izuzetno zdravog voća.

Ova tropska voćka se uglavnom povezuje sa vitaminom C, jer sok od jednog limuna može da zadovolji polovinu dnevnih potreba za ovim vitaminom.

Karfiol sadrži iznenađujuće veliku količinu vitamina C, tako da u sto grama svežeg karfiola dobijate gotovo 80% dnevne doze.

Grašak sadrži skoro sve aminokiseline, tako da je, kao i ostale mahunarke, odličan za ishranu onih koji se hrane pretežno ili samo biljnom hranom (vegetarijanci i vegani).

Celer je odlična namirnica za one koji nastoje da reše problem hipertenzije ishranom, jer, dokazano, sadrži aktivne materije koje opuštaju mišiće arterija i na taj način snižavaju krvni pritisak.

Jagode su izuzetno bogate kalijumom, kao i gvožđem. Sadrže i dosta kalcijuma i fosfora. Posebno su bogate vitaminom C, a sadrže i provitamin A (karotin).

Zahvaljujući svom niskom glikemijskom indeksu i specifičnom sastavu, boranija je odlična namirnica posebno za one koji nastoje da regulišu nivo šećera u krvi.

Brazilski orah je verovatno najbogatiji prirodni izvor mikroelementa selena, koji je bitan antioksidans, koji deluje preventivno protiv malignih oboljenja.

Sočivo je mahunarka visoke biološke i hranljive vrednosti. Ugljeni hidrati iz sočiva zahvaljujući svom složenom sastavu i prisutnim vlaknima postepeno se ispuštaju u krv, čime se postiže dugotrajan osećaj sitosti.

Badem je veoma bogat mononezasićenim mastima, sličnim onima koje se nalaze u maslinovom ulju. Brojna istraživanja su pokazala da konzumacija ovih masnoća snižava rizik od srčanih oboljenja, smanjuje “loš”, a popravlja “dobar” holesterol u krvi.

Jabuka je oduvek važila za lekovito voće. Pojedine vrste jabuke sadrže jod i to desetak puta više nego banane ili kajsije, što uz sadržaj C vitamina može biti od posebnog značaja u sprečavanju nastanka bolesti štitne žlezde.

Raž je posebno bogata manganom, selenom, kalijumom, fosforom, magnezijumom, gvožđem i cinkom. Sadrži i vitamine B kompleksa, kao i vitamin E.

Krompir ima da ponudi mnogo više nego samo ugljene hidrate i kalorije. To je svakako važna zimska namirnica, u sezoni kad nema dostupnog svežeg povrća.

Azuki je sitan, kompaktan crveni pasulj veoma cenjen na Dalekom istoku kako zbog velike hranljive vrednosti, tako i zbog lekovitih svojstava.

Zahvaljujući izvanrednoj kombinaciji flavonoida i nutrijenata koji sadrže sumpor, praziluk (i ostali lukovi) je namirnica koja svakako spada u one koje se mogu koristiti za svakodnevnu ishranu, prema preporukama SZO.

Orah je namirnica bogata mastima koje su odličan izvor izuzetno važnih omega 3 masnih kiselina. Pored toga, orah je izvrstan izvor mangana i bakra.

Proso je ukusna žitarica blago slatkog ukusa, bez glutena (što je veoma važno za one koji su razvili preosetljivost na gluten iz pšenice i drugih žitarica).

Šargarepa obezbeđuje našem organizmu veliku količinu hranljivih materija, od kojih je svaka izuzetno dobra za naše zdravlje. Poznata je po bogatstvu beta-karotina (provitamina A).

Cvekla je bogat izvor ugljenih hidrata, dobar izvor proteina, a sadrži velike količine važnih vitamina, minerala i mikroelemenata. Dobar je izvor dijetalnih vlakana. Izuzetno je zdrava.

Nepravedno zanemarena bundeva je odličan izvor vitamina, minerala i drugih važnih materija. Siromašna je kalorijama i lako se vari.