Od drevnih naroda može se mnogo naučiti, pa i o tome kako oprostiti drugome. Havajski starosedeoci su razumeli da osoba koja odbija da oprosti drugome, najviše štete nanosi sama sebi.
Ho’oponopono, havajski proces opraštanja, omogućava nam da se oslobodimo vezanosti (odnosno da sebi suštinski razjasnimo prerasude prema drugima) i kreiramo nove veze. Huna, drevna havajska disciplina energetskog isceljenja, smatra da je ho’oponopono proces od suštinske važnosti ako želite da budete pono (u saglasju sa sobom). Zvuči logično, zar ne? Uostalom, kako se iko može osećati dobro i u saglasju sa sobom i svojim životom ako stalno razmišlja o tome kako je pogrešno shvaćen, kako mu je naneta nepravda... I obrnuto, kada postanete dobri prema drugima, postajete dobri i prema sebi.
Postati pozitivan
Havajska reč ho’oponopono nastala je od reči ho’o (činiti) i pono (dobro). Ponavljanje reči pono (u ho’oponopono) znači „dvostruko dobro“, odnosno znači biti dobar i prema sebi i prema drugima. Praktikovanje ho’oponoponoa daje nam mogućnost da obnovimo vezu sa drugima na pozitivan način, da uspostavimo novu vezu zasnovanu na ljubavi.
Ova tehnika se često upotrebljava za rešavanje konflikata u porodicama. Na nekim ostrvima, ako imate u svojoj blizini nekoga sa kim niste pono (u dobrim odnosima), zamolićete treću osobu da vam organizuje susret sa tom osobom. Ta treća osoba, u ulozi medijatora, obezbeđuje svakoj od dve osobe koje učestvuju u procesu dovoljno vremena da izrazi svoja mišljenja i osećanja povodom druge osobe i odnosa sa njom, pomaže joj da učini sve što je potrebno kako bi sa svojih pleća skinula teret problema, kako bi ga otpustila i zajedno da drugim krenula u „novu priču“ – odnosno postala pono.
Isprobali su i savremeni psiholozi
Ali, ho’oponopono može da bude i proces koji radite individualno. Ako izaberete ovaj pristup, onda morate unutar sebe (unutar svog uma) da se „diskonektujete“ i ponovo „konektujete“.
Dr Metju B. Džejms, sa Kona univerziteta, autor knjige Temelji huna tehnike: drevna mudrost u modernim vremenima (The Foundation of Huna: Ancient Wisdom for Modern Times), za svoj doktorat je uradio istraživanje kojim je pokazao delovanje ove drevne tehnike opraštanja. U istraživanju dr Džejmsa, jedna grupa je iskusila ho’oponopono proces, a druga nije. Istraživanje je merilo opraštanje (definisano u psihologiji kao motivacija za osvetu i izbegavanje). Ispitanici su beležili svoja osećanja pre nego što su se podvrgli drevnoj tehnici opraštanja, neposredno nakon nje, kao i dve nedelje kasnije. Zatim su njihovi odgovori poređeni sa odgovorima kontrolne grupe. Istraživanje je pokazalo da je grupa koja je praktikovala ho’oponopono imala statistički značajno manje neoproštenih situacija.
Iako se ovo istraživanje baziralo na praktikovanju ho’oponoponoa samo jednom, važno je zapamtiti da je to proces, dakle da ga treba stalno primenjivati.
