Želja za tačno određenom vrstom hrane najčešći je razlog zbog kojeg ljudi posežu za “grickalicama”. Pojesti nešto na brzinu, ‘s nogu’, postalo je naša svakodnevnica. Nije zgoreg da se ponovo podsetimo da postoje jednostavne i mnogo bolje alternative...

Jedno nedavno istraživanje pokazalo je da je za optimalno zdravlje neophodno da unosimo omega 6 masne kiseline i omega 3 masne kiselina u odnosu 2:1. U tipičnoj savremenoj ishrani, usled konzumiranja velikih količina mesa, mi unosimo omega 6 i omega 3 masne kiseline u odnosu 10:1! Takav odnos utiče na pojavu oboljenja kao što su razne upale, autoimune bolesti, alergije, srčana oboljenja, astma, pa čak i neki oblici raka.

Stručnjaci za ishranu kažu da bi trebalo da pojedemo minimum pet porcija voća i  povrća dnevno, jer je to najbolji način prevencije raka, srčanog i moždanog udara i mnogih drugih bolesti. Ali, kako ispuniti ovaj cilj? Statistike pokazuju da ga ispuni samo trećina odraslih osoba, dok je kod dece ovaj procenat još manji.

Danas se i zvanična medicina i takozvana alternativna medicina izgleda slažu u jednom: uobičajeni način ishrane savremenog čoveka se udaljio od nekih prirodnih principa, tako da se smatra jednim od glavnih faktora rizika za takozvane civilizacijske bolesti - pre svega oboljenja srca i krvotoka, raznih vrsta raka, dijabetesa, artritisa i sl.

Nakon zimske oskudice, rano voće i povrće na tezgama izgleda zaista primamljivo. Ali, ukoliko je gajeno na uobičajeni način, uz upotrebu „hemije“, ono sa sobom nosi i određene rizike. Ako razmišljate o tome da umesto konvencionalno gajenih koristite neprskane ili organski gajene proizvode, verujemo da će vam dobro doći da znate neke činjenice koje u narednom tekstu iznosi prof. dr Staniša Stojiljković.

Sve do početka 19. veka glavna hrana čitavog čovečanstva bile su integralne žitarice: pirinač, ječam, ovas, pšenica. Međutim, sa pronalaskom mlina na valjke i načina da se brašno odvoji od mekinja, u opštu upotrebu su ušle rafinisane žitarice i tzv. "belo brašno". Ono je možda dobro da se naprave fina peciva i kolači, ali, nažalost, osim skroba, ne sadrži ništa drugo.

Zagovornici zdravije ishrane slikovito nazivaju belo brašno, kuhinjsku so i beli šećer - "bela smrt". O belom brašnu i neophodnosti da se ono zameni integralnim žitaricama se već uveliko govori. Daleko zdravije alternative rafinisanoj soli, koja je čist natrijum-hlorid, svakako su nerafinisana morska so i tzv. himalajska so, koje pored natrijuma sadrže i desetine drugih korisnih minerala i oligoelemenata (magnezijuma, kalijuma idr.) neophodnih organizmu. 

Kad se u okviru makrobiotičke ishrane govori o jin i jang namirnicama, iako su to složene kategorije, jedan od njihovih aspekata je uticaj na stvaranje kisele ili bazne sredine u našem organizmu. Da bi se održalo optimalno zdravlje, pH vrednost krvi treba da bude blago bazna.

Niz godina su se zvanični nutricionisti i lekari zaklinjali u mesnu ishranu, Ali, poslednjih decenija, istina je počela da izlazi na videlo. Ozbiljna istraživanja su pokazala da je ishrana zasnovana pretežno na mesu faktor rizika za neke od najozbiljnijih "civilizacijskih bolesti" - pre svega, srčana oboljenja i rak.

Svako ko iz ovog ili onog razloga želi da se hrani zdravije mora da uzme u obzir žalosnu činjenicu da nisu samo mleko i meso danas prepuni hormona, antibiotika i pesticida koji se nagomilavaju u njima tokom ishrane stoke, nego i da su konvencionalno gajene žitarice, voće i povrće tretirani raznim hemijskim preparatima, pre svega pesticidima i veštačkim đubrivima.