Danas postoje dve suprotstavljene struje u nutricionizmu: jedna preporučuje da smanjimo unos masti, a druga da izbacimo sve šećere. Dva engleska lekara odlučila su da lično isprobaju šta je istina. Jedan se odrekao šećera, drugi masti. Evo kakva su bila njihova iskustva...

Ovo zanimljivo poređenje po hranljivom sastavu između suvog grožđa i suvih brusnica nije toliko namenjeno da pokaže šta je bolje, koliko da vas podseti na korisne materije koje obe ove voćke sadrže i na dobrobiti koje donose.

Dijete sa smanjenim unosom ugljenih hidrata, od kojih je najpoznatija Atkinsova, postale su popularne zbog principa po kome se kilogrami gube a da niste mnogo gladni, odnosno zbog toga što vam dozvoljavaju da jedete dosta mesa i mlečnih proizvoda.

Kad govorimo o voću, mislimo na zrele plodove višegodišnjih kultivisanih ili samoniklih stabala (voćaka) koji se bez štetnih posledica po zdravlje mogu koristiti za ljudsku ishranu u sirovom stanju. Voće se unosi manje kao energetska, a više kao osvežavajuća i dopunska hrana osnovnim namirnicama (belančevinama, mastima i ugljenim hidratima). Piše: dr Draga Ždrnja

U Kozjanskom Parku, selu u Sloveniji, već više od deset godina uspešno se bave obnovom starih sorti jabuka. Sada se već u njihovim voćnjacima uzgaja oko 80 vrsta jabuka.

Prednost savremenog sveta je što čak i usred zime možemo da nabavimo razno sveže voće i povrće. Evo nekoliko predloga kako da zimski jelovnik učinite zdravim i raznovrsnim.

Po ugledu na Švedsku, koja je nedavno zvanično proglasila ishranu sa mnogo ugljenih hidrata i malo masti “zdravstvenim mitom”, istaknuti britanski lekari i profesori su izneli tvrdnje da su zasićene masti, koje su decenijama bile demonizovane, zapravo zdrave.

Švedska je, izgleda, postala prva nacija koja je zvanično odustala od dogme o ishrani sa malom količinom masti, koje se još uvek drže SAD i većina evropskih zemalja.

Zdrava užina za školarce ne iziskuje mnogo vremena i novca. Evo nekoliko jednostavnih ideja koje predlažu nutricionisti. Ove obroke možete pripremiti i uveče, tako da ujutro pred polazak u školu budu već spremni.

U nekim namirnicama teško je prepoznati GMO sastojke. Evo kakva su iskustva iz SAD, jedne od zemalja u kojoj je GMO široko prisutan...

Jedno od osnovnih polazišta ajur-vede je da ishrana igra ključnu ulogu u održavanju ne samo telesnog, već i mentalnog zdravlja. I dok su na temu ishrane i fizičkog zdravlja napisani tomovi knjiga, dotle se na Zapadu veoma malo govori o uticaju hrane na duševno zdravlje.

Iskustvo dr Kolina Kempbela sa neuhranjenom decom na Filipinima i rezultatima nekih drugih proučavanja kosilo se sa do tada uvreženim mišljenjem da su životinjski proteini superiorna hrana. To je dr Kempbela odvelo do istraživanja „Kineska studija“.

Jedna struja nutricionizma savetuje obilan doručak, bogat mastima i proteinima, a umeren ručak i sasvim laganu večeru kao ključ za održavanje težine i optimalnog zdravlja. Novija istraživanja idu u prilog ovoj tezi. 

U jesen, priroda nam daje plodove koji se zaista mogu smatrati “suprehranom”. Evo na koje bi od njih bilo korisno da posebno obratite pažnju i uključite ih u svoj jelovnik.

Nutricionisti se slažu da je doručak najvažniji dnevni obrok, ali mnogo ljudi preskače baš njega, pod izgovorom da ne stižu. Ako ste jedan od njih, pročitajte u tekstu koji sledi 6 dobrih razloga da nađete vremena da doručkujete:)

Ako hoćete da imate zalihu omiljenog zamrznutog zeleniša, pravo vreme da to učinite je dok ga ima u izobilju. Jer, možda će voće i povrće koje budete u prilici da kupite zimi imate manje hranljivih sastojaka od onog koje biste sada zamrznuli...

Jedan od novijih trendova u ishrani je konzumiranje sveže ceđenih sokova, kao načina detoksikacije organizma, skidanja kilograma, rešavanja problema hroničnih bolesti, ili jednostavno načina da se sačuva zdravlje.

Malteks je prirodni zaslađivač koji se dobija od ječma. Tamne je boje i izgledom podseća na med. Može da se upotrebiti kao zamena za rafinisani šećer, a i u prehrambenoj industriji se koristi kao zaslađivač u brojnim proizvodima.

Ako ste ljubitelj zdrave ishrane koja se bazira na voću, povrću i žitaricama, a zazirete od šećera, verovatno se ponekad pitate: “Koliko li samo šećera pojedem sa ovim…?”  Ovde ćete naći neke orijentacione vrednosti, da imate predstavu.

Kofein ispoljava dalekosežne efekte na mozak. To nije neočekivano, pošto on predstavlja civilizacijsku drogu izbora broj jedan za rano jutarnje ustajanje. Međutim, za tu stimulaciju se plaća skupa cena. (piše: dr Nil Nidli)