Da bi organizam dobro funkcionisao i bio zdrav, pored pravilne ishrane neophodna je i dobra hidratacija. Evo nekoliko saveta i recepata za osvežavajuće napitke. (Piše: Slavica Matić, viši dijetetičar-nutricionista)

Ove malene semenke su prava riznica biljnih vlakana, proteina, antioksidanasa i omega 3 masnih kiselina. Međutim, nije svejedno na koji način ih konzumirate.

Istraživanje objavljeno u časopisu The American Journal of Clinical Nutrition tvrdi da česta konzumacija prženog krompira značajno povećava rizik od preuranjene smrti. Ima li tu istine, i šta je zaista štetno u prženim krompirima?

Dolazi njegova sezona, pa da vidimo zašto povrće iz familije Solanaceae (npr. paradajz, krompir, plavi patlidžan) izaziva polemike – da li ga treba jesti ili ne, kome koristi, a kome šteti?

Pomenućemo četiri vrste namirnica koje nam često savetuju da izbegavamo. U stvari, videćete da brojna istraživanja pokazuju da su one zdrave – kad se konzumiraju umereno.

… koje možete jesti do mile volje a da se ne ugojite. Ne samo da su dijetalne, već i veoma zdrave.

Istraživanja dr Ensela Kejsa presudno su uticala da se preporuči konzumacija rafinisanih biljnih ulja umesto prirodnih masti kao prevencija srčanih oboljenja. Posle 40 godina, u zaostavštini dr Kejsa pronađeni su rezultati koji govore potpuno suprotno: da rafinisana ulja povećavaju rizik od srčanih oboljenja.

Čitavog života naše kosti se razgrađuju i obnavljaju: tokom otprilike 10 godina zameni se kompletan skelet. Osim fizičkog vežbanja, postoji 20-tak važnih nutrijenata koji sprečavaju slabljenje kostiju koje bi moglo dovesti do osteoporoze. Navodimo nekoliko najvažnijih.

Uglavnom je poznato da fitinska kiselina i njene soli, fitati, ometaju apsorpciju hranljivih materija. Ali, veoma retko možete naći podatak da fitinska kiselina ima veoma povoljno delovanje po zdravlje, kao i da se njeni nepoželjni efekti lako mogu umanjiti.

Nije redak slučaj da pojedemo takozvani "zdrav obrok" i posle sat ili dva smo već gladni. Uzrok je, po pravilu, što tom obroku nedostaje neki ključni element koji daje sitost, energiju i osećaj da smo zadovoljili apetit. Evo kako da to postignemo.

U interesantnom eksperimentu koji je izvela ekipa BBC-ja u saradnji sa lekarima i volonterima širom Engleske, ispitano je šta najpovoljnije deluje na crevnu floru: probiotski jogurt, namirnice bogate prebioticima ili kefir. Evo kakvi su bili rezultati.

Mi danas konzumiramo 20 puta više šećera nego što su to činili naši preci. A konzumaciju šećera još podstiču pogrešne nutricionističke preporuke, na koje i dalje direktno utiče industrija šećera i zašećerenih napitaka.

Uobičajena zapadna ishrana po pravilu ne obezbeđuje dovoljno kalijuma. Na primer, u Americi se procenjuje da manje od 2% populacije unosi dovoljno ovog važnog minerala, a verovatno je slična situacija i kod nas. Evo koji su dobri prehrambeni izvori kalijuma.

Mnogi su skloni da preskaču doručak. Ili nastoje da smanje broj kalorija, ili su previše zauzeti ujutru, ili naprosto nemaju apetit. Međutim, preskakanje doručka ostavlja određene negativne posledice po organizam.

Hrana fermentisana pomoću posebne kođi gljivice postaje trend u restoranima na Zapadu. To je možda jedan od najpozitivnijih prehrambenih trendova poslednjih decenija, zato što su fermentisane namirnice izuzetno važne za zdravlje organa za varenje, a time i celog organizma.

Izgleda da smo decenijama dobijali pogrešne nutricionističke preporuke. Sve je više istraživanja koja pokazuju da su zasićene masti iz putera, pavlake i sira u stvari zdrave.

Ako ste preterali sa količinom hrane, nezdravim slatkišima i sličnim tokom praznika, možda želite da se detoksikujete smesta. Međutim, nova istraživanja pokazuju da nagli prelazak sa premasne i preslatke na zdravu hranu može izazvati apstinencijalnu krizu.

Tokom 80-tih i 90-tih zdravim se smatralo sve što ima deklaraciju „niskomasno“. Puter, jaja, masni sirevi bili su na vrhu spiska „izbegavati“, a šećeru, testima i ugljenim hidratima uopšte nije se prigovaralo. Ali, ta vremena su se promenila.

Većina ljudi konzumira previše rafinisanog šećera, a to počinje već od dečjeg uzrasta. Možda mislite da je normalno da dete malo-malo pa pojede čokoladicu ili popije gazirani sok. Nažalost, nije, niti su se deca ikada ranije hranila na takav način...

Donedavno, sir je smatran lošim zbog sadržaja masti i holesterola. U novije vreme, sir je rehabilitovan brojnim istraživanjima koja pokazuju da, umereno korišćen, može da se smatra zdravim. Ali, da li su svi sirevi podjednako zdravi?