Većina nutricionista se slaže da je doručak najvažniji obrok. A ako ga ipak preskočite, izgleda da šaka badema može da nadoknadi većinu dobrobiti koje se dobijaju redovnim zdravim doručkom.

Ako ste se pitali da li se zaista isplati plaćati skuplje organske proizvode, verovatno će vas interesovati nedavno proučavanje na preko 70.000 ljudi koje je pokazalo da oni koji konzumiraju organsko ređe obolevaju od malignih bolesti.

Za mnoge je kafa nerazdvojni deo domaćeg i društvenog života. Iako je utvrđeno da ovaj napitak donosi brojne dobrobiti, istina je i da nije sasvim zdrav i može imati nepoželjne efekte. Jedan od njih je zavisnost. Evo kako se ona može prevazići.

Ovde ćemo se osvrnuti na tri para namirnica koje se veoma često koriste zajedno, a koje su u stvari prilično loša kombinacija.

... a nisu kafa. Često, kad smo pospani i mlitavi, uzmemo kafu i slatkiš da podignemo energiju. Iako nije tako loše kad to radimo povremeno, ima namirnica koje mogu da održe našu energiju tokom više sati na zdraviji način.

Kokosov sirup, ili kokosov nektar (kako se negde zove na engleskom govornom području) je prirodni zaslađivač koji se dobija od slatkog soka sakupljenog iz debljih stabljika ili izdanaka kokosa u cvatu.

Najverovatnije je da većina od nas unosi mnogo više soli (natrijuma) nego što nam je potrebno, što na duži rok šteti organizmu. Sa druge strane, premali unos soli je isto toliko štetan. Dakle, kako naći meru?

Magnezijum je jedan od ključnih minerala u našem organizmu, uključen u više od 300 raznih enzimskih reakcija. Savremena ishrana, međutim, ne obezbeđuje dovoljno magnezijuma, pa se npr. u SAD procenjuje da polovina populacije ne unosi dovoljno ovog minerala!

Voće i povrće koje se danas prodaje u Kanadi i SAD sadrži mnogo manje nutrijenata nego što ga je sadržalo 1950-tih, utvrdila je analiza koju su sproveli The Globe and Mail i CTV News poređenjem nutritivnih tablica nekadašnje i sadašnje hrane.

Mada zvuči čudno, neke namirnice ne samo da nam ne utole glad, već čine da budemo još gladniji do sledećeg obroka. Evo zašto.

Velikom broju ljudi se jede slatko nakon što su već jeli - pitanje je zašto? Stručnjaci su prepoznali nekoliko uzroka, a takođe su dali i nekoliko preporuka kako da se umerimo u konzumaciji šećera.

Od raznih vrsta hlebova koji su u ponudi, koji najbolje zadovoljavaju nutritivne potrebe? Koji su najzdraviji? Neke opšte odgovore na ova pitanja naći ćete u sledećem članku.

Možda će vas ovo iznenaditi, ali za mnoge ljude kafa je najznačajniji izvor antioksidanasa u ishrani, pogotovo za one koji konzumiraju veoma malo voća i povrća. Zato se vredi potruditi da ovaj tradicionalni napitak učinimo što zdravijim.

Najbolji i najlepši način za opuštanje i punjenje baterija za mene je oduvek bio boravak u prirodi. Odlazim najčešće u sopstvenom aranžmanu a ponekad organizovano sa nekim od  planinarskih društava. (Piše: Slavica Matić, viši dijetetičar-nutricionista)

Ako volite stvari pržene u dubokom ulju (krofne, mekike i sl), a znate da nije dobro to što upiju mnogo masti - dobra vest je da su naučnici otkrili jednostavan način da to smanjite i ipak uživate u omiljenim poslasticama, sa manjim rizikom.

Nedavno su svi svetski mediji objavili rezultate istraživanja po kome 93% flaširanih voda koje su ispitivane (a reč je o najpoznatijim proizvođačima), sadrži mikroplastiku. Ipak, stručnjaci nemaju jasnu sliku o tome koliko je mikroplastika rizična za zdravlje.

Nakon što su potrošači u nekim zemljama više puta ove sezone upozoreni na zelenu salatu kontaminiranu bakterijom E. coli, valjalo bi razmotriti temu pravilnog pranja povrća i voća.

Više od jednog veka lekari nas upozoravaju da je so “opasna” zbog rizika od visokog pritiska. Ali, novo istraživanje objavljeno u prestižnom časopisu British Medical Journal tvrdi: pravi krivac za hipertenziju je šećer, a ne so!

Proleće tek što je počelo, a na pijacama i tezgama pored puteva već imate paradajze, krastavce, pa čak i lubenice! Sve je to lepo, ali nije uzalud u prirodi uređeno tako da svaka biljka dospeva u svoje vreme. Ima dobrih razloga zašto je bolje da se hranimo sezonski.

Sečenjem povrća mogu se izgubiti neki hranljivi sastojci, jer se tako oštećuju njegove ćelije. Zbog toga se preporučuje cepkanje zelenolisnog povrća i bilja, jer tako ćelije ostaju netaknute. Ali, nedavna otkrića pokazuju da i sečenje povrća može da bude korisno.