Ujutru: A. Ne doručkujem. B. Pojedem nešto lako, na primer voće, tost ili cerealije/musli C. Jedem nešto veoma teško, kao jaja, slaninu ili meso i pržene krompiriće...

Dosadašnje američke preporuke za ishranu sugerišu da bi dnevno moglo da se unese najviše 25% kalorija iz tzv. "dodatog šećera". Nova istraživanja pokazuju da su odrasli koji konzumiraju toliku količinu šećera izloženi riziku od srčanih bolesti.

Mnogi ljudi pokušavaju da poprave raspoloženje ili budu srećniji koristeći namirnice koje donose "instant radost", kao što su sladoled, krofne, kolačići, keksi... Šećer, zaista, može da nas trenutno "podigne", jer molekuli rafinisanog šećera privremeno podižu šećer u krvi i aktivno menjaju hemijske reakcije mozga.

Većina nas je čula stotinama puta: potrebno je popiti 8 čaša vode dnevno da bismo ostali zdravi i imali dovoljno tečnosti. Pa iako je voda zaista veoma dobra za naše zdravlje, ukoliko pijete vodu uz obrok, to može da omete proces varenja.

Industrijska hrana, u kojoj se poboljšivači ukusa i razni aditivi masovno koriste je univerzalno prisutna u današnjem društvu. Prve žrtve ove, ukusne i primamljive hrane su deca i emotivno labilnije osobe, koje višak svojih emocija i neispunjenih potreba zadovoljavaju na taj način. 

„Kineska studija“ je pokazala da hrana bogata vitaminima, mineralima i vlaknima doprinosi zdravlju, a ne neki od ovih sastojaka posebno. Kada se pojedinačni sastojci izvuku iz tog prirodnog pakovanja, kada nisu u sinergiji sa ostalim „kolegama“, postaju štetni.

Nije svejedno da li je vaš metabolizam brz, spor ili umeren, jer svakom od ovih tipova je potrebna drugačija hrana. Ako shvatite kom metaboličkom tipu pripadate, to vam može mnogo pomoći da postignete svoje zdravstvene ciljeve.

Otpornost bakterija na antibiotike postaje sve uočljivija. Veruje se da je uzrok tome raširena upotreba antibiotika u gajenju stoke i živine. Udruženja lekara pokrenula su inicijativu da se zakonom propiše da se antibiotici koriste samo u medicinske, a ne u komercijalne svrhe.

Tri najznačajnije međunarodne organizacije FAO (Organizacija za ishranu i poljoprivredu UN), UNEP (Program za zaštitu životne sredine UN) i WHO (Svetska zdravstvena organizacija) su zajedno skrenule pažnju na povećanu osetljivost dece na pesticide, kao i na njihovu neophodnu zaštitu od hemikalija.

Trešnje i višnje – sveže i suve – spadaju u retke prirodne izvore melatonina, hemikalije koja kontroliše unutrašnji sat u organizmu koji reguliše san. Stručnjaci preporučuju da ih jedete sat vremena pre spavanja ili pre puta ako želite da spavate tokom vožnje.

Evo sjajnog primera da genetsko modifikovanje poljoprivrednih kultura uopšte nije neophodno. Nakon dvadeset godina pažljivog istraživanja i razvoja, švajcarski istraživač Markus Kobelt razvio je potpuno prirodnim metodima novu, izuzetno ukusnu i otpornu sortu jabuka - RedLove.

Umesto da baziramo ishranu na onome što mislimo da su ljudi jeli pre mnogo hiljada godina, više smisla bi imalo da se bavimo nutritivnim zahtevima savremenog čoveka i pronalaženjem najboljeg načina da počne da se hrani zdravije, tvrdi prof. dr Kirsten Gremilion, stručnjak za istoriju ishrane.

Osnovno pravilo glasi: smanjite unos zaslađenih napitaka! Umesto jednog zaslađenog pića – popijte čašu vode: na ovaj način možete da izbegnete da unesete čak i do 10 kašičica šećera dnevno manje!

Mnogi ljudi su navedeni da veruju da je ishrana lišena masti idealna za zdravlje srca. Ali, eliminisanjem prehrambenih izvora holesterola i zasićenih masti, zdravlje počinje postepeno da propada.

Decenijama je puter (onaj obični, od kravljeg mleka) ocrnjivan kao nezdrav. Ali, istina je drugačija. Pokazalo se da su masnoće koje su hvaljene kao "zdravije" (na primer, hidrogenizovana biljna mast, ili margarin, i rafinisana biljna ulja) zapravo mnogo štetnije po zdravlje nego puter.

Previše slani obroci dovode do stezanja arterija i smanjenja protoka krvi, nedvosmisleno je pokazalo kliničko ispitivanje objavljeno u Američkom žurnalu za kliničku ishranu.

Pored lako svarljivih, invertnih šećera – glukoze i fruktoze, koji mu daju sladak ukus i potrebnu energiju, med sadrži i kalcijum, kao i niz drugih korisnih sastojaka. Dokazano je i kliničkim ispitivanjima da med ima brojna povoljna dejstva na organe za varenje, organe za disanje, kao i na srce i krvne sudove.

Ista količina hrane drugačije utiče na gojenje zavisno od vremena kada se pojede, pokazalo je istraživanje Nortvestern univerziteta iz Čikaga, objavljeno u časopisu Obesity. Istraživači su zapravo nastojali da otkriju zašto su smenski radnici koji rade noću skloniji gojenju od prosečne populacije.

U poslednje vreme u centar pažnje poklonika zdrave ishrane i prirodne medicine dolazi vitamin K2, manje poznati element kompleksa K vitamina. Bitno je da ovaj vitamin reguliše raspodelu kalcijuma – on određuje da će kalcijum otići u naše kosti i krv, umesto u arterije i mišiće.
 

Makrobiotičari ne preporučuju upotrebu mleka, poznato je. A izgleda da se i lekari u poslednje vreme slažu sa njima, jer je sve više članaka u ozbiljnim naučnim časopisima koji tvrde da mlečni proizvodi, uključujući mleko, sir i drugo, povećavaju rizik od srčanih oboljenja, ubice broj 1 u razvijenim zemljama.