Bez obzira da li su religiozni ili ne, ljudi koji veruju u jedinstvo - ideju da je sve na svetu povezano i međuzavisno - srećniji su u životu od onih koji to ne veruju.
Profesorka Laura Edinger-Šons sa Univerziteta Manhajm rukovodila je dvema istraživanjima koja su uključila skoro 75.000 ljudi u Nemačkoj. U prvom istrživanju, učesnici su pitani da odgovore na niz tvrdnji koje su namenjene da odrede njihovo verovanje u jedinstvo (na primer, "verujem da se sve na svetu zasinva na zajedničkim principima" ili "sve na svetu je međuzavisno i utiče jedno na drugo"). Takođe su im postavljana pitanja da se odrede druge ideje povezane sa jedinstvom, kao što su društvena povezanost, povezanost sa prirodom, saosećanje, kao i osećaj da li su zadovoljni.
Kada su upoređeni rezultati, utvrđeno je da su osobe koje su izvestile o većem osećaju jedinstva bile i značajno zadovoljnije u životu.
Da bi proverili da li je "osećaj jedinstva" raspoloženje podložno promeni, istraživači su ponovili isto ispitivanje sa istim ispitanicima 6 nedelja kasnije i utvrdili da se verovanje u jedinstvo nije promenilo tokom vremena i da se može smatrati stabilnim.
U drugom pregledu, koji je ovog puta uključio preko 67.000 ljudi, istraživači su se potrudili da odrede da li verovanje u jedinstvo može da objasni zadovoljstvo životom pojedinaca nezavisno od uticaja religije. Dosada je bilo obavljeno mnogo istraživanja o vezi religije i zadovoljstva životom, ali se prof. Edinger-Šons upitala da il tu postoji drugi faktor - konkretno, ona je pretpostavila da osećaj jedinstva može da bolje objasni zadovoljstvo životom pojedinaca još bolje nego pripadnost nekoj religiji.
"Utvrdila sam da je u raznim filozofskim i religioznim tekstovima središnja ideja jedinstva… Pitala sam se da li je šire verovanje u jedinstvo nešto što je nezavisno od religijskih uverenja, kao i to kako ono utiče na zadovoljstvo životom", objasnila je prof Edinger-Šons.
Učesnici istraživanja su bili pripadnici raznih religija: katolici, protestanti, muslimani, hindusi i budisti, a čak četvrtina ispitanika se izjasnila kao ateisti.
Kada su svi rezultati upoređeni, utvrđeno je da osećaj jedinstva mnogo bolji predskazatelj osećaja zadovoljstva životom nego bilo koje pojedinačno versko uverenje ili pripadnost nekoj pojedinoj religiji.
Mnogi ljudi danas praktikuju jogu, meditaciju, sportove i druge aktivnosti čiji je cilj da se postigne stanje jedinstva ili toka. Jačanje opšteg verovanja u jedinstvo svega ima potencijal da poboljša živote ljudi, i može biti efikasnije u unapređenju zadovoljstva životom od tradicionalnih verskih uverenja, prokomentarisala je prof. dr Laura Edinger-Šons rezultate ovog obimnog istraživanja.
Ipak, pošto su svi učesnici bili iz Nemačke, dodala je da se mora proveriti da li ti efekti važe i za populacije drugih zemalja i da bi to trebalo dodatno istražiti.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Psychology of Religion and Spirituality, a originalni članak možete naći na sledećem linku:
https://psycnet.apa.org/doiLanding?doi=10.1037%2Frel0000259
