... uprkos političkoj i ekonomskoj nesigurnosti, haosu, i nasilju koje gledamo svakog dana na televiziji i u novinama? Evo nekoliko saveta koji nam mogu pomoći da ostanemo srećni uprkos svemu.
Ne iznenađuje što je sve više ljudi depresivno u savremenom svetu - po podacima SZO, depresija polako izbija na prvo mesto na listi najrasprostranjenijih zdravstvenih poremećaja. Ipak, za razliku od velikog broja drugih zdravstvenih problema, svojim ličnim stavom i svesnim naporom možemo u velikoj meri da utičemo na to koliko se osećamo srećni i zadovoljno. Evo šta savetuje psiholog dr Elen Hendrikson kako da izbegnemo da postanemo depresivni.
Prihvatimo svoja osećanja i delujmo u skladu sa njima. Najvažniji savet dr Hendriksonove je da dopustimo sebi da osećamo ono što osećamo, šta god to bilo. Ne treba očekivati da se osećamo srećno sve vreme. Velika je zamka misliti: ako nismo srećni svakog trenutka, to je nešto loše. Ljudsko biće je predviđeno za čitav spektar osećanja, i sva ona imaju svoju snagu i svoju ulogu. Nije prijatno razbesneti se, ali često je ljutnja ono što nas može trgnuti iz letargije i naterati da preduzmemo nešto (ako pratite Đokovićeve mečeve, možda ste primetili da komentatori često kažu - dobro je, iznervirao se, sad će početi da igra bolje:) Na isti način, i tuga može da nam pomogne da razrešimo neke stvari i nastavimo dalje, pa je ne treba potiskivati. Dakle, šta god da osećamo, pustimo to da se istutnji - i krenimo napred.
Tražimo dobre vesti. Loše vesti i negativnosti su u skoro svim naslovima. Nažalost, novine, televizija i informativni veb sajtovi namerno ističu te stvari u prvi plan, kako bi povećali čitanost ili prodaju, zato što znaju da to privlači najviše pažnje. Gledajući vesti, možemo jedino da pomislimo da stvari samo idu sa zla nagore. Međutim, to nije tačno, zato što se, u celini gledano svet neprekidno poboljšava i evoluira, u svakom pogledu. Srećom, mi nismo obavezni da čitamo ili slušamo sve loše stvari; niko nas na to ne tera, već je to zaista stvar ličnog izbora. Zato je preporučljivo da ne posvećujemo previše pažnje tom bombardovanju lošim vestima. Možemo naprosto da preskočimo vesti u celini, ili da potražimo veb sajtove ili časopise koji nude "dobre vesti". Verovali ili ne, i takvi postoje, mada su zaista prava retkost.
Pobrinimo se za druge. Jedna od stvari koje su najtešnje povezane sa srećom i smislom života su kvalitetni društveni odnosi. Druženje sa prijateljima je povezano sa osećanjem sreće, činjenje stvari za druge i davanje drugima je još jače povezano sa osećajem sreće i smisla u životu. Ukratko, ne treba se izolovati, uprkos svim lošim vestima kojima nas bombarduju svakog dana, već naprotiv, ojačati veze sa drugim ljudima i nastojati da učinimo šta god je u našoj moći da učinimo drugima život boljim i kvalitetnijim.
Okanimo se društvenih mreža. Na Univerzitetu Kopenhagen je nedavno sprovedeno istraživanje koje je uključilo preko 1000 ljudi, i koje je utvrdilo da su oni koji su se okanuli fejsbuka na nedelju dana odmah osetili više pozitivnih osećanja i postali zadovoljniji svojim životom. Nažalost, korisnici društvenih mreža kreireju iluzije naizgled savršenih života, koji momentalno "nabijaju komplekse" onima koji to prate, kao i gomilu lažnih vesti i besmislenih rasprava koje nam samo oduzimaju vreme. Osobe koje aktivno izbegavaju društvene mreže mogu vam posvedočiti koliko je to rasterećujuće. Ako je neko zaista važan u vašem životu, budite sigurni da će naći vremena da vas pozove telefonom ili se sretne sa vama da bi vam rekao ono što hoće ili što je zaista važno. A svakako da ćete to uraditi i vi, za osobe koje su vam važne u životu. Za to vam ne treba fejsbuk.
Izvori:
www.scientificamerican.com
www.quickanddirtytips.com
