Da bi organizam u potpunosti mogao da iskoristi hranljivu vrednost mahunarki i žitarica, potrebno ih je pravilno pripremiti. Potapanje žitarica je način da se one učine hranljivijim, kao i da se napravi veoma zdrav napitak po imenu riđuvelak.

Nepravedno zanemarena “domaća banana” – bundeva - odličan je izvor vitamina, minerala i drugih važnih materija zimi. Ima malo kalorija a lako se vari. Bogata je biljnim vlaknima, posebno pektinom, pa veoma povoljno deluje na organizam.

Kiseli kupus kombinuje zdravstvene dobrobiti koje donose sve krstašice (u tu kategoriju zajedno sa kupusom spadaju i brokoli i prokelj), sa blagotvornim dejstvom probiotika koji se stvaraju procesom fermentacije.

Gvožđe je važan mineral – organizmu je potreban za stvaranje hemoglobina i mioglobina, proteina koji prenose kiseonik, on doprinosi stvaranju krvnih zrnaca. Ima puno biljnih izvora gvožđa, pa ako ne jedete meso, to ne znači da ćete patiti od anemije.

Jedno novo istraživanje sprovedeno na Univerzitetu Skranton u Pensilvaniji opovrglo je predrasudu da su krompiri nutritivno prazna namirnica, koja samo goji.

Pravi je trenutak da počnete da nabavljate suvo voće za zimu Najbolje je ono koje je sušeno prirodno, na suncu. Neka nova proučavanja pokazala su da određene vrste voća, kada se osuše, imaju čak veću koncentraciju korisnih materija nego sveže voće.

Veganska ishrana (isključivo biljna) sastoji se od sveže, organske hrane. Ona pruža mnoge zdravstvene prednosti – manje telesnih masnoća, niži nivoi holesterola i manji rizik od dijabetesa tip 2, kao i srčanih oboljenja. Ali, ona mora da bude dobro planirana, da ne bi došlo do nedostatka određenih materija, kao što je npr. jod.

U vegetarijanskoj ishrani, nije dovoljno samo izbegavati određene namirnice – morate zameniti te namirnice drugim, koje obezbeđuju zadovoljavajuću količinu sličnih hranljivih sastojaka. Skoro svi poznajemo “vegetarijance” koji najviše vole da se hrane pomfritom i testeninama. To uopšte nije u duhu zdrave ishrane.

Veoma je mnogo ljudi koji nepravilno jedu voće. Poznavanje mehanizma ispravnog konzumiranja voća omogućava organizmu da iskoristi sve hranljive sastojke koji se u njemu nalaze. Šta je pravilno, a šta pogrešno, kada je o konzumiranju voća reč?

Gotovo pola veka su nitrati, kojima je posebno bogat spanać, dovođeni u vezu sa negativnim efektima po zdravlje. Najnovije istraživanje švedskog Karolinska instituta koje su vodili prof. Edi Vajcberg i prof. Jon Lundberg pokazalo je da spanać – nije za izbegavanje.  

Kad razmišljate o tome koje masti da koristite u ishrani, znajte da je maslinovo ulje jedan od najzdravijih izbora. Maslinovo ulje sadrži mononezasićene masnoće, zdraviju vrstu masnoća koja može da smanji rizik od srčanih oboljenja smanjujući i ukupni holesterol i holesterol male gustine (LDL), ili loši holesterol, u krvi.

Kinoa je bogata proteinima, sadrži svih devet esencijalnih aminokiselina, što je čini odličnim izborom za vegane. Sadrži i lizin, aminokiselinu koja je važna za rast i obnovu tkiva. Takođe, bogata je manganom, magnezijumom, gvožđem, bakrom i fosforom, kao i vitaminima B i E, pa se preporučuje osobama koje pate od migrene, dijabetesa i ateroskleroze.

Paradajz je odličan izvor vitamina C, A i K, dobar je izvor molibdena, kalijuma, mangana, dijetnih vlakana, hroma i vitamina B1. Takođe, paradajz sadrži i vitamin B6, folat, bakar, niacin, vitamin B2, magnezijum, gvožđe, pantotensku kiselinu, fosfor, vitamin E.

Integralne žitarice su hiljadama godina bile osnovne namirnice čovečanstva, njihovo "rafinisanje", ti. odvajanje jezgra i opne od sadržaja, odnosno proizvodnja belog brašna, relativno je nov, ali ne baš koristan izum.

Stručnjaci kažu da bi ova lako probavljiva namirnica, male energetske vrednosti, bar jednom nedeljno trebalo da se nađe na trpezi. Međutim, mora da se priprema na određen način, a u nekim slučajevima da se ograniči ili izbegava njegova konzumacija.

Tikvice, rođaci lubenice i krastavca, su cele jestive, što znači da mogu da se jedu i “meso”, i semenke, čak i koža, ali i cvetovi, koji se često koriste u italijanskoj i francuskoj kuhinji. Hranljivi sastojci iz tikvica imaju brojna povoljna dejstva na zdravlje: magnezijum pomaže u snižavanju pritiska...

Heljda je poreklom iz Azije gde je korišćena još 6000 godina pre nove ere, a u Evropi je od 4000 godina pre nove ere. Nekada je bila osnovna seoska hrana. Kako u poslednje vreme jača svest o zdravoj ishrani, heljda ponovo dobija na značaju, jer je vrlo zdrava i korisna namirnica. (piše: Živka Marinković, dr. sci)

Ječam sadrži skrob, belančevine, celulozu, vitamine i minerale. Najzastupljeniji su vitamini B grupe a od minerala kalijum, kalcijum, cink, fosfor i magnezijum. Zbog velikog procenta rastvorljivih i sirovih biljnih vlakana ječam povoljno utiče na regulisanje holesterola u krvi ali i problema sa probavom.

Ništa nas ne veseli toliko i ne prija zimi kao pun tanjir tople čorbe sa krupnim komadima povrća. Ako u zimsku čorbu dodate još i ječam, dobićete izuzetno zdrav obrok. Ne samo da ćete zagrejati stomak, već i uneti mnogo hranljivih sastojaka koji gode zdravlju.

Sokovi od sveže ceđenog voća čiste organizam, daju mu energiju, regenerišu ga. Sveži sokovi od voća snabdevaju organizam potrebnim enzimima, vitaminima, mineralima, i drugim materijama, bitnim za podizanje vitalnosti organizma.