Ljudi koji imaju duhovna iskustva nesebičnosti (prevazilaženja granica svoga „ja“) su u psihološkom smislu zdraviji, pogotovo ako imaju pozitivna verovanja da postoji Bog ili viša sila koja ih voli, smatraju istraživači Univerziteta Misuri.

Neke veoma poznate knjige o životnom uspehu, kao i neki personalni treneri (lajf kouč) iznose diskutabilne tvrdnje, kako bi prodali ono što nude. Te “slatke neistine” zvuče veoma primamljivo, jer igraju na duboke ljudske potrebe i osećanja.

Nedavno sprovedeno istraživanje Univerziteta Mičigen pokazalo je da ljudi koji volontiraju (rade bez naknade) da bi pomogli drugima žive duže od onih koji ne pomažu nikome. I još, oni žive duže i od onih koji pomažu drugima - ali iz sebičnih razloga.

Da li ste ikada videli psa koji drži kost? Bez obzira koliko uporno pokušavate da izvučete tu kost iz njegovih usta, pas je neće pustiti. Biti kao pas koji ne pušta svoju kost znači biti neko ko želi da postigne tačno određen rezultat i ne odustaje.

Od drevnih naroda može se mnogo naučiti, pa i o tome kako oprostiti drugome. Havajski starosedeoci su razumeli da osoba koja odbija da oprosti drugome, najviše štete nanosi sama sebi.

Ako znate da vam je neophodno da promenite svoju ishranu, ali vam u praksi to nekako ne ide od ruke, najbolji način je da najpre načinite konkretan plan kako da to uradite, a da potom da vizualizujete kako zaista i činite ono što ste isplanirali!

Osećate li da se neko drugi uvek zabavlja i uživa u životu, dok se vi provodite turobno i neinspirativno? Ili, osećate da ste jedini koji ima stvarne probleme, dok je život drugih kao prvomajski piknik u parku? Mnogi ljudi su skloni da potcenjuju probleme i bol koji drugi osećaju, a da preuveličavaju svoje probleme i bol.

Stara dobra izreka "ako pomažemo drugima, pomažemo sebi" zadobila je sasvim novu dimenziju posle novog istraživanja britanskih naučnika. Izgleda da je dobročinstvo jedan od najboljih načina da se izborimo sa stresom i manjkom samopouzdanja.

Lepo je biti uspešan - ali kada mislimo da smo bolji od drugih, skloniji smo da zaboravljamo potrebe drugih i da im ne pomažemo. Ipak, postoji jedna stvar koja može navesti uspešne ljude da više dele sa drugima i uopšte, ponašaju se na društveno korisniji način. To je strepnja da bi mogli postati predmet zlobne zavisti drugih.

Filozofi su zahvalnost kao neophodnu ljudsku vrlinu isticali još u antičkoj Grčkoj i Rimu, a sada nam i savremeni psiholozi potvrđuju anketama i statistikama da ljudi koji se često osećaju zahvalnim više zarađuju, bolje spavaju, redovno vežbaju i ređe padaju u depresiju.

Činjenica je da u životu ponekad ne možemo da izbegnemo da osećamo i izražavamo loše stvari – da se ljutimo, zavidimo, strepimo, zameramo, deprimiramo. Ipak, svakodnevno, stalno zadržavanje na negativnim osećanjima troši nam dragocenu energiju i truje život. A možemo bez njih, jer nam negativna osećanja ne donose gotovo nikakvu korist.

Neka novija istraživanja, posebno Univerziteta Kolumbija, otkrivaju da bes ostaje zabeležen u organizmu i nakon što prođe neka svađa ili rasprava, i to u obliku povišenog krvnog pritiska. Takođe, krvni pritisak raste i prilikom "premotavanja u glavi" scena iz svađe ili sukoba. Ljutnja povećava rizik od bolesti srca i krvnih sudova. Kako onda da je prevaziđemo?

Negativna osećanja su jedan od glavnih razloga neuspeha u svim područjima života. Zbog njih ljudi postaju fizički i mentalno bolesni, upropašćavaju odnose sa drugima i uništavaju karijeru. Ona bacaju tamnu senku na sve što pokušavamo da radimo.

Mi smo navikli da na bolest i zdravlje gledamo dualistički, kao na nespojive suprotnosti. Holistički sistemi medicine, oni koji se ne usmeravaju samo na simptome, već na pojedinca kao nedeljivu celinu, nastoje da i oboljenja sagledaju kao deo procesa rasta i sazrevanja, odnosno kao iskustva koja su nam data da bismo nešto promenili.

Nezavisna ljubav znači da volimo sebe i ljude oko nas bez obzira na sve, dok uslovljena ljubav znači da volimo nekog samo zato što ispunjava neke kriterijume. Ukoliko naučite da volite sebe bezuslovno, steći ćete dobru bazu da prevaziđete sve sopstvene strahove. Nijedna osoba ili neuspeh ne može to da vam oduzme.

Baš kao što su neki poznati naučnici i umetnici došli do svojih remek-dela u snovima koji su se odnosili upravo na one oblasti kojima su bili svesno zaokupljeni, postoji način da i mi svesno izazovemo kreativan san koji je povezan sa našom specifičnom delatnošću.

Mnogima je teško da prihvate da je naša realnost odraz onog što je u nama na različitim nivoima našeg bića. Lakše je kriviti druge i sebe predstavljati žrtvom. Tek kada preuzmemo odgovornost za sve što nam se dešava, čak i kada ne razumemo zašto je to tako, na mnogo smo boljem putu da prevaziđemo problem. Ako želimo drugačiju realnost, moramo krenuti od rada na sebi.

Najveći preduzetnici u svetu se raduju grešci, jer tako uče. Ono što je važno kod pravljenja grešaka je da planiramo da „padnemo bezbedno“ tj. „kada brod udari u stenu da ostane da pluta a ne da potone“. Dozvolite sebi da pravite greške. To je jedan od važnih učitelja života. Greške imaju svoju svrhu, da nešto naučimo.

Kad smo sretni, raspoloženi i imamo pozitivan stav u životu, imuni sistem reaguje mnogo bolje nego kad smo tužni, namrgođeni, depresivni, agresivni, uplašeni. Emocije su u potpunosti uključene u čitav nervni i telesni sistem.

Ako nam se nešto ne dopada u našem životu i pričamo o tome i žalimo se, razmislite kakva je emocija iza toga. Obično ćete pronaći nezadovoljstvo, strah, bes, razočaranje... Sve su to emocije koje u stvari ne želite. Zato je važno promeniti svoje emotivno stanje bez obzira na situaciju.