Trenutno se u medicinskom svetu istražuju indikacije da povišena telesna temperatura uništava ćelije raka, ostavljajući zdrave ćelije tela neoštećene.

Kako da napravite posnu pitu sa sirom? Jednostavno, ako upotrebite tofu sir – namirnicu koja se u celosti pravi od soje. Tofu se sada možete naći u svim prodavnicama zdrave hrane. Ako umesto običnog sira upotrebite tofu, moći ćete da uključite i to veoma popularno jelo, pitu sa sirom, u svoj posni repertoar.
I sa zdravstvene strane, pita sa tofu sirom ima prednosti. Iako ukusna, pita sa običnim sirom može da izazove nadutost i težinu u želucu zbog nepovoljne kombinacije koncentrisanih belančevina životinjskog porekla i ugljenih hidrata. Ukoliko je zamenite pitom sa tofu sirom, koja je manje-više podjednako ukusna, možete izbeći ovo dodatno opterećenje organa za varenje.

 

Nemačka vlada je zabranila uzgajanje genetski modifikovanog (GM) kukuruza, nazivajući ga „opasnošću po okolinu“. Uzgajanje svih ostalih GM sorti je u Nemačkoj već zabranjeno. Ovaj poslednji GM proizvod, kukuruz poznat kao MON 810, načinjen je tako da u svom tkivu proizvodi neku vrstu pesticida koja odbija kukuruzne moljce. Ovaj kukuruz je poznat i kao Bt kukuruz, pošto je gen koji proizvodi pomenuti toksin koji odbija insekte dobijen od bakterije pod imenom Bacillus thuringiensis.
Iako je u okviru Evropske unije dopušteno gajenje ove genetski modifikovane vrste kukuruza, svaka pojedinačna zemlja ima pravo da donese sopstvene zabrane. Do sada su zabrane gajenja ove vrste kukuruza donete u Austriji, Francuskoj, Grčkoj, Mađarskoj i Luksemburgu. Nemačka je još jedna zemlja koja se sada pridružila ovoj grupi.
Proizvođač ove sorte, kompanija Monsanto, usprotivila se zabrani i najavila da razmatra mogućnost sudske tužbe, koja bi tražila da nemačke vlasti dokažu da je ova GM vrsta kukuruza štetna po okolinu.

 

Ako zabiberite supu ili obrok, naročito zimi, uradili ste pravu stvar! Za hladno i vlažno doba godine, ovaj začin je odličan izbor. Biber stvara osećaj toplote u organizmu, poboljšava cirkulaciju krvi, olakšava disanje, a pomaže i da lakše eliminišemo sluz iz organizma, koja se naročito nakuplja u hladno doba godine. U prirodnoj medicini se smatra da biber uništava različite parazite u digestivnom traktu, a i da ima izraženo antibakterijsko i antivirusno dejstvo,
Kao začin, biber pomaže boljem varenju i usvajanju hrane. Svakako je najbolje da koristite sveže samleveni biber, a za koju boju bibera ćete se odlučiti – crni, beli, zeleni -  stvar je vašeg ličnog ukusa. Ionako je to plod iste biljke, samo što se bere u različitoj fazi zrelosti.

 

Orah je namirnica bogata mastima koje su odličan izvor izuzetno važnih omega 3 masnih kiselina. Pored toga, orah je izvrstan izvor mangana i bakra.

Proso je ukusna žitarica blago slatkog ukusa, bez glutena (što je veoma važno za one koji su razvili preosetljivost na gluten iz pšenice i drugih žitarica).

Naviknutost na konzumaciju pre svega kupovnih peciva, testa, slatkiša i sokova, menja osetljivost ljudskog čula ukusa čiji prag nadražljivosti postaje jako visok. To znači da onaj ko se navikao na takvu hranu traži da sva hrana koju konzumira bude mnogo slađa ili sa mnogo više soli nego što je to zaista potrebno, samo da bi zadovoljio potrebu za određenim ukusom.
Nasuprot ovome, prirodno pripremljenu hranu sa dodatkom začinskog bilja, koje samo naglašava prirodan ukus namirnica, osoba naviknuta na industrijske namirnice doživljava kao bljutavu i neukusnu. Posledica toga je da vrlo često i sami kažemo, ili od drugih čujemo, izjavu tipa: "Želim da se hranim zdravo (pravilno) ali ja stvarno ne volim povrće (voće, integralne žitarice…)". Pri tome zaboravljamo da je sklonost ka lošoj hrani stvorena veštačkim putem.

Konzumiranje dobrih kalijumovih soli može značajno da poboljša krvni pritisak u generalnom slučaju na svetskom nivou, pokazalo je novo istraživanje univerziteta Vageningen.

Šargarepa obezbeđuje našem organizmu veliku količinu hranljivih materija, od kojih je svaka izuzetno dobra za naše zdravlje. Poznata je po bogatstvu beta-karotina (provitamina A).

Manje gledanja televizije može vam pomoći da smršate. Kako? Višesatno uživljavanje u TV program najčešće je povezano sa nesvesnom i neumerenom konzumacijom hrane, grickalica (i neizbežnog piva), što i te kako goji. Jedno istraživanje Univerziteta Minesota pokazalo je da tinejdžeri koji svakodnevno gledaju televiziju više od 5 sati veoma rizikuju da postanu zavisni od džank hrane kad porastu.
Drugo, gledanje televizije do kasno povezano je i sa kasnim konzumiranjem obroka.
Ista količina hrane drugačije utiče na gojenje zavisno od vremena kada se pojede, otkriva istraživanje Nortvestern univerziteta iz Čikaga, objavljeno u časopisu Obesity. Eksperiment je pokazao da uzimanje kalorija u vreme kad treba da se spava dvaput više goji nego kada se jede u uobičajeno vreme za večeru (odnosno, ako se jede posle 18-19 h).

 

Dobra vest je da, bar sa zdravstvene strane gledano, ne morate da se opterećujete brigom za vitkost svoje linije. Savremena opsesija vitkošću nema realnu osnovu, jer je nekoliko dugoročnih istraživanja pokazalo da najkraći očekivani životni vek imaju ljudi sa indeksom telesne mase ispod normalnog (mršavi)! Nakon njih slede izuzetno gojazni, koji takođe imaju kraći očekivani vek. Najbolje prolaze “elegantno popunjeni” koji se dosta kreću i nisu često pod stresom.
Ovo su pokazala istraživanja Američkog centra za kontrolu bolesti CDC (objavljeno u Journal of the American Medical Association), i istraživanje Tohoku Univerziteta, (prof. Ičiro Cuji). Mnogo veću ulogu od telesne mase u dobrim prognozama zdravlja ima način života, odnosno kretanje i izloženost stresu, pa su zato ova istraživanja pokazala da najduže žive osobe koje nisu ni mršave, ali ni preterano gojazne.
 

Cvekla je bogat izvor ugljenih hidrata, dobar izvor proteina, a sadrži velike količine važnih vitamina, minerala i mikroelemenata. Dobar je izvor dijetalnih vlakana. Izuzetno je zdrava.

Soljenje jela nije ni jedini, a ni najbolji način da obrok učinite ukusnim. Možete dobiti neobično privlačne ukuse koristeći kombinaciju raznih začina umesto soli. Ti začini su i inače sami po sebi veoma zdravi. Evo koji se začini slažu sa kojim povrćem:

Šargarepa: cimet, karanfilić, majoran, orašćić, ruzmarin, žalfija
Kukuruz: kim, kari, crni luk, paprika, peršun
Boranija: mirođija, kari, sok od limuna, majoran, origano, estragon, majčina dušica
Grašak: đumbir, majoran, crni luk, peršun, žalfija
Krompir: mirođija, beli luk, crni luk, paprika, peršun, žalfija
Zimska bundeva: cimet, đumbir, oraščić, crni luk
Paradajz: bosiljak, lovorov list, mirođija, majoran, crni luk, origano, peršun, biber

Ren je bolji izvor vitamina C nego limun, jer, verovali ili ne, sadrži triput više vitamina C od limuna! Osim toga, ren utiče na poboljšanje varenja, olakšava iskašljavanje, ubrzava cirkulaciju i podstiče znojenje. Narendan ren razređen sa malo vode i jabukovog sirćeta fini je dodatak uz razna jela, pa se preporučuje posebno zimi kao preventivno sredstvo protiv prehlada i drugih respiratornih infekcija.
Čuli ste verovatno da makrobiotika i kineska medicina ne preporučuju da zimi jedemo južno voće. Ako ste se pitali – kako onda da dobijemo neophodni vitamin C - sad znate odgovor: pomoću rena.
Napomena: naravno, ako ren prilikom pripreme budete kuvali ili izlagali višoj temperaturi, to će smanjiti količinu vitamina C, osetljivog na višu temperaturu...

Nepravedno zanemarena bundeva je odličan izvor vitamina, minerala i drugih važnih materija. Siromašna je kalorijama i lako se vari.

Naut ili leblebija pripada porodici mahunarki. I dok je na Istoku vrlo čest sastojak mnogih jela, kod nas se još uvek najčešće koristi kao grickalica. Malo se zna da je ova mahunarka vrlo ukusna i hranljiva ali i da pruža velike mogućnosti za pripremu.

Pasulj se s pravom naziva i biljno meso, jer osim cistina i metionina sadrži sve ostale aminokiseline. Zbog ovog svojstva odlično se kombinuje sa žitaricama kao što su ječam, pšenica, raž ili kukuruz.

Avokado je voćka bogata mastima, ima ih oko 23 %. Sadrži dijetna vlakna i bogat je mineralima kao što su bakar, magnezijum, mangan, a sadrži i određene količine gvožđa, kalcijuma, joda, selena, cinka i fosfora.

Posle pšenice, najčešće korišćena žitarica u svetu je pirinač. I u našoj kuhinji pirinač je dosta zastupljen, ali nažalost u najvećoj meri još uvek se više koristi beli, rafinisani pirinač.

Kupus spada u zeleno lisnato povrće, iz roda kupusnjača (ili krstašica), danas već poznatih po njihovom antikancerogenom dejstvu. Može da se jede sirov u salatama, ili kuvan, u raznim jelima.