Dženifer Aniston, jedna od najpoznatijih holivudskih glumica, vredno vežba, a osim kardio programa, svake nedelje 4-5 sati posvećuje bavljenju jogom. Nju često proglašavaju najbolje obučenom, najelegantnijom, najzgodnijom... Često se piše i o njenom savršenom izgledu, posebno nakon što je ušla u petu deceniju (11. februara je proslavila 42 rođendan), što su u američkoj fabrici filma „problematične“ godine za glumicu.
Za definiciju mišića, Anistonova koristi joga pozicije kao što su: daska i polumesec, u kojima ostaje do 60 sekundi. Kada je o ishrani reč, Dženifer Aniston jede češće, a manje, kako bi „zaposlila“ metabolizam. U njenom jelovniku preovlađuju integralne žitarice, voće i povrće, i mala količina proteina (uglavnom riba).
 

Zahvaljujući životnoj snazi njihovih sastojaka i neoštećenim enzimima, vitaminima i mineralima, presne namirnice (voće, povrće, i neke žitarice) veoma povoljno deluju na organizam. Na primer, sveža jabuka lekovito deluje protiv proliva, zatvora, crevnog i želudačnog katara, podstiče rad srčanog mišića i dr. Presna šargarepa pomaže organizmu u borbi protiv crevnih glista, kamena u mokraćnim kanalima, stvaranja polipa, gorušice, zatvora, malokrvnosti, a i predstavlja preventivu od raka. Ovsene pahuljice ili mekinje koje dodamo uz obrok nadonađuju deficit gvožđa, pomažu i kod hipertenzije, dijabetesa, pojačane razdražljivosti i dr. Ovo ne znači da treba da prestanemo da konzumiramo termički obrađenu hranu, već samo da ne zaboravimo da svakog dana pojedemo bar nešto - sveže.

U najnovijem istraživanju Nortvestern univerziteta, pokazalo se da probiotici mogu da budu potpuno neškodljiv i veoma efikasan tretman za upalne bolesti creva. Probiotici su živi mikroorganizmi poznati i kao “prijateljske bakterije”, a sadrže ih namirnice kao što su jogurt i kefir. Probiotici se mogu uzimati i kao suplementi.

Naučnici sa Univerziteta Severni Teksas i Japanskog nacionalnog instituta za zdravlje i ishranu otkrili su da je kod sredovečnih i starijih ljudi elastičnost tela u direktnoj srazmeri sa elastičnošću njihovih arterija. To znači da vežbe koje povećavaju elastičnost tela pomažu i da se poveća elastičnost arterija.

Evo dokaza da korišćenje sunčeve energije nije pomodna priča za ekologe. Ako ste u prolazu snežnim predelima Himalaja, i hoćete da se zagrejete toplom supom ili čajem, ova jednostavna solarna naprava skuvaće vam topli obrok za tili čas! Ne košta ništa, ne troši ni struju ni drva ni gas, pa je slobodna na upotrebu svim prolaznicima, uglavnom turistima i planinarima. A ako ovako jednostavna solarna sprava tako efikasno deluje na velikim visinama i u hladnim krajevima, možete zamisliti kao bi se tek mudro i efikasno mogla iskoristiti sunčeva energija na našim geografskim širinama.
(Zahvaljujemo se g. A. S. Đorđeviću koji nam je ustupio ovu fotografiju sa svog nedavnog putovanja po Nepalu…)

 

Ako ste mislili da je kalcijum iz mleka odlična prevencija protiv osteoporoze, prevarili ste se. Bar tako pokazuju statistike, koje nam kažu sledeće: zemlje koje imaju najveći unos mleka i mlečnih proizvoda – SAD i Švedska – istovremeno imaju i najveći procenat osteoporoze.
Pogodniji izvori kalcijuma su tamno lisnato povrće spremljeno na pari ili u svežem stanju, na primer kelj, raštan, blitva, brokoli, list kelerabe, šargarepe, rotkvice...  Takođe je, zbog veoma korisnih minerala koji pomažu metabolizam kalcijuma, dobro uvesti u ishranu alge. Za prevenciju i saniranje osteoporoze bitno je izbaciti iz ishrane sve rafinisane proizvode, pogotovo beli šećer, koji je „kradljivac” kalcijuma iz kostiju.


 

Iako većina veruje da se "bolest ludih krava" uglavnom dobija konzumacijom mesa obolelih krava, pa su na taj način vegetarijanci bezbedni, novo otkriće tima švajcarskih naučnika Univerziteta Cirih, Univerzitetske bolnice u Cirihu i Univerziteta Tibingen, pod vođstvom dr Adrijana Agucija, pokazalo je da ova bolest, nažalost, može da se prenese na isti način kao i kijavica ili grip. 

Nutricionisti kažu da je optimalna količina masti koju dnevno treba uneti u organizam – 1 gram na kilogram telesne težine. Lako je odmeriti koliko je to, na primer, kašika neke dobre masti – hladno ceđenog maslinovog, kokosovog ili lanenog ulja. Ali, mi često previđamo koliko „skrivenih“ masti unosimo kroz razne namirnice. Ukoliko niste sigurni koliko neki proizvod sadrži masnoće, pročitajte deklaraciju. Ako konzumirate ribu, mleko i mlečne proizvode ili jaja, ne zaboravite da oni sadrže velike količine masnoće i da ćete na taj način zadovoljiti svoje dnevne potrebe za mastima.
Kada se sve sabere, jednostavnije rečeno, nećete pogrešiti ako dodavanje masti u hranu ograničite na jednu kašičicu hladno ceđenog ulja dnevno. 

Krompir ima da ponudi mnogo više nego samo ugljene hidrate i kalorije. To je svakako važna zimska namirnica, u sezoni kad nema dostupnog svežeg povrća.

Da svet nije crno-beo i da površno procenjivanje ljudi naprosto “ne pali”, pokazuje istraživanje Univerziteta Novi Južni Vels, koje je pokazalo da su čangrizavi ljudi mnogo bolji u donošenju odluka i da su veoma retko lakoverni. Napadi mrzovolje podstiču na jasnije razmišljanje, objasnili su istraživači. Dok vedro raspoloženje podstiče kreativnost, fleksibilnost, saradnju i brzo povezivanje misli, tmurno raspoloženje izoštrava koncentraciju i pomaže nam da pažljivije posmatramo svet oko sebe, objasnio je vođa istraživačkog tima, prof. Džo Forgas.
Istraživači su, takođe, ustanovili da se mrzovoljni ljudi lakše suočavaju sa više zahtevnih situacija zbog načina na koji mozak „prevodi informacije stvarajući strategije".
Da li ovo znači da treba da budemo loše raspoloženi?
Ne, daleko od toga! Ali, ovo istraživanje nam jasno pokazuje u praksi drevni kineski princip jina i janga: ništa nije ni potpuno crno ni potpuno belo, pa i u tzv. “lošim” stvarima postoji element dobrog. Naš je zadatak da to dobro prepoznamo, iznesemo na površinu i korisno upotrebimo u životu.
 

Nakon sezona praznika i slava, dobro je znati da se u tradicionalnoj japanskoj medicini i makrobiotici čaj od šitake gljiva koristi za rastvaranje masnoća životinjskog porekla i snižavanje holesterola u krvi.
Od šitake pečurki, poznatih i kao “hrana samuraja”,  može se pripremiti odličan obrok, ili prilog. Ne samo da okviru obroka šitake zadržavaju svoja povoljna dejstva za zdravlje, već su i veoma delikatesne. Posebno su bogate proteinima, mineralima i B vitaminima. Savremena istraživanja su dokazala da redovno konzumiranje ovih gljiva značajno pomaže snižavanju holesterola u krvi. U novije vreme medicinska istraživanja su potvrdila i njihovo antikancerogeno dejstvo.
 

Dugogodišnje obimno istraživanje francuskog instituta INSERM, koje je uključilo preko 67000 žena, pronašlo je iznenađujuće ali jasne dokaze da vitamin D, ali i izlaganje suncu, igraju ulogu u značajnom smanjenju rizika od raka dojke.

Azuki je sitan, kompaktan crveni pasulj veoma cenjen na Dalekom istoku kako zbog velike hranljive vrednosti, tako i zbog lekovitih svojstava.

Postoje važne materije koje ne možemo da svarimo, ali su ipak neophodne za našu ishranu. Iako tzv. biljna vlakna nesvarena prođu kroz creva, i ne daju ni energiju ni kalorije, ona su osnov zdrave ishrane. Zašto? Biljna vlakna su važan element koji reguliše varenje i smanjuje nivo holesterola i šećera u krvi.
Zato je veoma važno da se svakodnevno konzumirate nešto svežeg voća i povrća, ili bar neko jelo od integralnih žitarica, jer su ove namirnice posebno bogate biljnim vlaknima - za nas nesvarljivim delovima biljne hrane. Ta vlakna su glavni sastojci omotača biljnih ćelija i na njih ne utiču enzimi koji vare hranu.
Imajte na umu da biljnih vlakana nema u namirnicama životinjskog porekla, a ima ih veoma malo ili uopšte nema u rafinisanoj, industrijski prerađenoj hrani.
 

Ljutkasto-slani orijentalni začin, kari, ne samo da daje pikantni ukus osnovnoj namirnici, već je i izuzetno zdrav. Njegov najizrazitiji sastojak je kurkumin, žuti prah biljke kurkume, koji ima brojna povoljna delovanja na organizam. Između ostalog, istraživanja su pokazala da ima antiseptična svojstva. Ali, ono što je najzanimljivije jeste da je utvrđena nepobitna veza između ishrane bogate kurkuminom i smanjenog obolevanja od raka debelog creva. Sada se istražuje uticaj kurkumina u začinima u tretmanu kancera, pa je u više istraživanja utvrđeno da kurkumin blokira rast ćelija raznih vrsta raka i utiče na njihovo povlačenje.

Kombinacija bele rotkva i šargarepe je odlična kombinacija da se istope masnoće i eliminiše višak toksina iz organizma! Ovo je makrobiotički recept, preuzet iz tradicionalne medicine. Narenda se 1/2 šolje daikona i 1/2 šolje šargarepe, doda se 2 šolje čiste vode (ili filtrirane) i kuva u šerpici 2-3 minuta. Kad omekša, doda se nekoliko kapi soja sosa. Gušći deo može da se pojede, a tečnost može da se popije.
Ovaj recept je tim pogodniji što su rotkva i šargarepa obično namirnice koje se i inače koriste zimi.
Makrobiotičari preporučuju da se ova mešavina ne koristi više od 10 dana u nizu, a ako biste hteli da produžite, potrebno je da se konsultujete sa nekim stručnjakom za makrobiotičku ishranu...

Osobe koje u mladosti ne poboljšaju nijedan od faktora rizika koje uključuje način života (pušenje, nekretanje, nezdrava ishrana), izložene su gotovo dvostruko većoj opasnosti da im kasnije nivoi HDL (dobrog) holesterola budu rizično niski.

Pola sata šetnje efikasno smanjuje napetost, popravlja raspoloženje i povećava nivo energije i snage. Ovo je eksperimentalno pokazalo istraživanje Dalhausi univerziteta. Tokom šetnje, dnevno svetlo stimuliše mozak da proizvodi serotonin, neurotransmiter koji utiče na poboljšanje raspoloženja. To je posebno važno zimi, kada smo svi manje-više skloni sedenju kod kuće i nadoknađivanju lošeg raspoloženja – uglavnom slatkišima ili obilnim jelom.
Šetnju svesrdno preporučuju i kardiolozi, jer svakodnevna šetnja, dokazano, značajno smanjuje rizik od oboljenja srca i krvnih sudova....
 

U vreme praznika i obilne hrane, problemi sa varenjem su prilično česti. Čaj od majkine dušice je odličan izbor, jer umirujuće deluje na uznemiren želudac, a ima i antiseptičko dejstvo. Ako vam čajevi nisu omiljeni napitak, majkinu dušicu možete da koristite i kao začin – efekat će biti isti. Dodajete je pošto je jelo već skuvano.

Čaj od majkine dušice je blag i mirisan i sadrži antiseptične sastojke koji sprečavaju razvoj patogenih klica i crevnih parazita. Povoljno utiče na krvotok, a pomaže i uravnoteženju nervnog sistema protiv depresije, mrzovolje, apatije i nesanice.
Napomena: majkinu dušicu ne treba kuvati u ključaloj vodi, jer se lekoviti sastojci kuvanjem brzo i potpuno izgube. Zbog toga se preporučuje da je samo poparite ključalom vodom, odmah poklopite i ostavite da stoji 2 sata.


 

Zahvaljujući izvanrednoj kombinaciji flavonoida i nutrijenata koji sadrže sumpor, praziluk (i ostali lukovi) je namirnica koja svakako spada u one koje se mogu koristiti za svakodnevnu ishranu, prema preporukama SZO.