Kinoa potiče sa Anda. Ubraja se u žitarice, iako je u stvari reč o semenu biljke čiji je latinski naziv Chenopodium quinoa, a čiji „rođaci“ su cvekla i spanać. Ne sadrži gluten, pa je mogu slobodno koristiti i osobe koje pate od celijakije.

Ječam je jedna od najstarijih žitarica. Izgledom podseća na pšenicu. Za ljudsku ishranu koristi se ječam očišćen od pleve koji se može naći u prodavnicama pod nazivom geršla.

Heljda je poreklom iz Azije gde je korišćena još 6000 godina pre nove ere, a u Evropi je od 4000 godina pre nove ere. Samo pre stotinak godina se mnogo više koristila u ishrani, a danas je gotovo zaboravljena.

Nedavna Galupova anketa pokazala je da 57 posto Amerikanaca malo veruje ili uopšte ne veruje da mediji prenose potpune, tačne i poštene vesti. Prethodna anketa, iz avgusta ove godine, pokazala je da 78 posto Amerikanaca ima malo ili nimalo poverenja u televizijske vesti, a što se tiče štampe, nije mnogo bolje, jer joj veruje tek 25 posto ispitanika.

Da li vi verujete da mediji prenose potpune, tačne i poštene vesti, bar kad je zdravlje u pitanju? To svakako sami najbolje znate...

Šta bi se dogodilo da nam neka nenadana nevolja – udar komete, novo ledeno doba, nuklearni rat, ili globalno pomeranje kontinenata – dođe u pohode? Da bi bilo strašno, to je lako pretpostaviti, pa ipak, trenutno, samo se norveška vlada ponaša kao neko ko zna šta bi trebalo i učiniti da bi na sve bili spremni. Sa ovim strahovima na umu, norveška vlada je napravila projekat da načini "banku" semenja i izgradi dovoljno pouzdanu građevinu za njihovo očuvanje. Kao neka vrsta betonskog trapa, sklonište bi trebalo da bude podignuto duboko u utrobi planine na norveškom arktičkom ostrvu Špicbergen. Sklonište, sa metar debelim betonskim zidovima, biće sagrađeno sa dvostrukim vratima i vazdušnom izolacijom  Magacin za budućnost neće imati stalne čuvare, a graditelji veruju da je "velika kolonija belih medveda u okolini sasvim dovoljna da obeshrabri svaku lošu nameru". Banka će sadržati sve biljne kulture uzgajane u poslednjih 10.000 godina (oko 2 miliona parova). Da bi seme opstalo, svake zime vršiće se izmena vazduha u skladištu i to u periodu najniže temperature na Špicbergenu, oko minus 18 stepeni. Kada bi došlo do globalnog otopljavanja na planeti, i tada bi bilo potrebno da prođe nekoliko decenija pre nego što bi ovo skladište bilo ugroženo.

Prema pisanju nekih popularnih sajtova, najčešće konzumirani napitak na svetu je - kafa. Pedantna američka statistika donosi informaciju da među njenim odraslim građanima, 90 odsto pije kafu svakog dana! Dok jedni smatraju da je ona korisna i u nekim slučajevima čak i lekovita, za druge je ona demonsko piće koje bi trebalo potpuno izbaciti iz upotrebe.
Kako bilo da bilo, pravilo zlatne sredine uvek vredi. Čak i ako ste veliki ljubitelj kafe i ubeđeni ste da vam ona godi, budite umereni. Stara narodna glasi - ništa što je preterano ne valja.

Da su ekologija i forsiranje prirodnih materijala relativne stvari, pokazuje sledeći podatak: samo u Kini, na primer, godišnje se potroši 45 milijardi drvenih štapića za jelo, za šta je potrebno godišnje iseći 25 miliona stabala...
Nema podataka koliko se godišnje iseče stabala za proizvodnju čačkalica, ogreva, i druge drvene potrošne robe, koja se neposredno posle upotrebe baca.
Poznato je da je era intenzivne gradnje drvenih brodova jedrenjaka, nakon otkrića Amerike i eskpanzije pomorskog saobraćaja, zauvek uništila mnoge mediteranske i druge šume.
U tom kontekstu, možda i sintetički materijali nisu toliko "neekološki" koliko se obično misli.

Prema pisanju Njujork Tajmsa, veoma malo lekara ima čak i minimum znanja o ishrani. Američka Akademija nauka je još 1980-tih objavila izveštaj o tome da na medicinskim fakultetima nedostaje nastava iz nutricionizma i savetovala da se uvede bar 25 časova nutricionizma za studente.
Međutim, jedna skorašnja studija, objavljena u časopisu Udruženja američkih medicinskih fakulteta, utvrdila je da se tu ništa nije promenilo, ili je postalo još i gore. Samo četvrtina medicinskih fakulteta u Americi ima makar minimum preporučene obuke iz nutricionizma. Mnogi fakulteti ovaj predmet uopšte nemaju.
Nemamo podatke kakvo je stanje kod nas, ali je verovatno slično, što je svakako šteta, jer su upravo lekari oni koji bi najviše trebalo da znaju o ishrani i njenom izuzetno velikom uticaju na zdravlje.
 

Ulje postaje posebno opasno kada počne da sagoreva i da se puši. Praktično, to bi trebalo da bude trenutak posle koga ulje, a i na njemu pripremljena hrana više nisu za ljudsku upotrebu (a ni za životinje, ako ćemo pošteno). Sa ovim saznanjem na umu, jedna medicinska laboratorija Univerziteta u Brajtonu, uspela je da tačno izmeri temperature na kojoj različita ulja u najčešćoj upotrebi počinju da sagorevaju, odnosno da se dime. Evo njihovih rezultata:
Maslinovo ulje, extra virgin - 160 stepeni C
Kokosovo ulje   - 177 stepeni
Biljno ulje   - 182 stepena
Mast    - 182 stepena
Susamovo ulje   - 210 stepeni
Maslinovo ulje, virgin  - 216 stepeni
Lešnikovo ulje   - 216 stepeni
Suncokretovo ulje  - 227 stepeni
Rafinisano kukuruzno ulje - 232 stepena
Rafinisano suncokretovo ulje - 232 stepena
Sojino ulje   - 257 stepeni

Dakle, posebno zdrava ulja, maslinovo i kokosovo, bolje je ne zagrevati (treba ih dodavati na kraju kuvanja ili u salatu).
Ako baš morate da pržite, onda koristite rafinisana ulja, koja su otpornija na visoku temperaturu, što ne znači da su i zdravija....
I to smo, manje-više znali, ali, za svaki slučaj.  

Nedostatak smisla za humor utiče veoma loše na vaš društveni život, ali i na vaše kardiovaskularno zdravlje. Pretpostavljali smo i ranije da je smeh zdrav, ali sada znamo i zašto. Prema ispitivanjima kardiologa Majkla Milera i njegovog tima sa Univerziteta u Merilendu, SAD, smeh i dobro raspoloženje neposredno utiču na povećan protok krvi u organizmu, pa su otuda veoma lekoviti za sve telesne organe, a posebno za srce. 
“Drugim merenjima smo utvrdili”, kaže Miler, “da je ovakav podsticaj krvotoku jednak efektima lakih vežbi ili uzimanju leka koji snižava nivo holesterola. Ono što u najmanju ruku možemo da zaključimo jeste da smeh i stalno dobro raspoloženje mogu da otklone posledice nekih od ekscesnih stresova sa kojima se svakodnevno suočavamo.”

Deca koja slušaju snimke ptičijeg pevanja mirnija su prilikom medicinskih tretmana, pokazao je novi projekat bolnice Alder Hej u Liverpulu u Engleskoj.

Stara kineska borilačka veština taj či, koja je vremenom prerasla u meditativnu umetnost laganih pokreta, efikasnija je u uklanjanju simtpoma fibromialgije od običnih vežbi istezanja.

Jedno novo istraživanje objavljeno u časopisu Diabetes Care pokazuje da čak i samo jedno zašećereno gazirano piće dnevno povećava rizik od razvoja dijabetesa tip 2 za 25%! U ovom ispitivanju, radi se o gaziranim ili energetskim napicima koji sadrže ili veliku količinu rafinisanog šećera, ili kukuruznog sirupa.

Jedna hemikalija koja se prirodno nalazi u brokoliju može da zaista blokira razvoj tumora kod ljudi koji imaju određenu genetsku predispoziciju, pokazalo je jedno istraživanje Instituta za hranu u Norviču, u Engleskoj.

Posni biljni namaz sa brokolijem proizveden od svežeg povrća domaće proizvodnje i pažljivo odabranih začina i prvoklasnih sirovina biljnog porekla. Ne sadrži masti životinjskog porekla, holesterol, soju, šećer, veštačke boje i arome, pa je kao takav idealan obrok za vegeterijance, dijabetičare, one koji praktikuju post i sve one koji se zdravo hrane.

Brokoli je ukusno i zdravo povrće. Bogat vitaminom C, vitaminom K kao i biljnim vlaknima. Brokoli takođe sadrži više hranljivih materija sa moćnim antikancerogenim delovanjem, kao što su 3,3′-dindolilmetan i sulforafan, male količine selena. Preporučuje se u ishrani jer sadrži elemente koji pomažu u prevenciji od srčanih oboljenja i bolesti digestivnog trakta.

Sastojci: Voda, svež brokoli, biljna ulja, proteini graška, krompirov skrob, probiotička vlakna, morska so, inaktivni kvasac, začini

Brokoli namaz se može nabaviti u svm prodavnicama zdrave hrane
 

Verovatno da u trenutku dok ovo čitate, sedite. Verujemo da će vas ova vest inspirisati da ustanete i prošetate. Jer, prema postojećim podacima, na osnovu brojnih studija, vidi se da su gojaznost, srčana oboljenja i dijabetes dva do tri puta češći kod ljudi koji puno sede.

Jedno novo istraživanje pokazuje da redovna svakodnevna šetnja pomaže da se mozak zaštiti od demencije i smanje problemi sa razmišljanjem u starijem dobu.

Luteolin, hranljiva materija koja se nalazi u nekim vrstama povrća i začinskih biljaka, može da smanji upalne procese u mozgu odgovorne za gubljenje pamćenja i kognitivnu disfunkciju (za koje se pretpostavlja da čine osnovu Alchajmerove bolesti).

Istraživači univerziteta Džon Hopkins su otkrili mehanizam kojim sastojci crne čokolade mogu da pomognu da se mozak zaštiti od kapi.

Jedno novo proučavanje, čiji su rezultati objavljeni u uglednom časopisu Archives of Internal Medicine, utvrdilo je da su promene načina života i ishrane veoma efikasne u poboljšanju zdravlja dijabetičara, kao i u sprečavanju kardiovaskularnih bolesti. Redovno vežbanje i zdravija ishrana, kako kažu istraživači, najbolji su osnov za borbu sa bolešću, a ne samo uzimanje lekova.